Otmice u prisustvu vlasti
Koga su i zašto kidnapovali Udba i Služba državne bezbednosti. Za poslednjih šest i po decenija tajna policija Jugoslavije i Srbije je po nalogu Josipa Broza i Slobodana Miloševića kidnapovala 5.015 ljudi – tvrdi zagrebački istoričar Darko Belušić.
Marko Lopušina | Milan Radonjić, bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti, osuđen je nedavno pred Drugim opštinskim sudom na šest meseci zatvora, a njegov kolega Stevan Basta na pet meseci zbog nezakonitog hapšenja Vladimira Nikolića, takođe, radnika RDB. Hapšenje, tačnije, kidnapovanje Nikolića izvedeno je ispred njegovog stana na Banovom brdu 1. oktobra 1999. godine. Nikolić nam je jednom prilikom opisao motive njegove otmice.
– Dva dana posle mog kidnapovanja dogodila se „Ibarska magistrala”. Ljudi iz službe DB planirali su atentat na Vuka Draškovića, pa su mislili da ja, pošto sam se posle otkaza u RDB zaposlio u Direkciji za građevinsko zemljište, na čijem se čelu nalazio rođeni brat Danice Drašković, mogu da im poremetim planove – rekao nam je tada Nikolić.
Osuđeni Milan Radonjić tvrdio je na suđenju da je Nikolić „uhapšen zbog zaštite službe i države i daljeg operativnog rada”. I da nije u pitanju „nije bila nikakva zavera”. Ipak, od četiri dana saslušanja Vladimira Nikolića snimana kamerom Radonjić je sa kolegama iz RDB veći deo uništio.
- Otmica Vladimira Nikolića samo je jedno od mnogobrojnih kidnapovanja koje je služba državne bezbednosti izvela u poslednjih 64 godine. Udba i SDB su se bavile otimanjem ljudi, koje je politički vrh okarakterisao kao neprijatelje, ali i protivnike Josipu Brozu i Slobodanu Miloševiću. U inostranstvu su, na primer, kidnapovani oficiri Vlado Dapčević, Mileta Perović, biznismen Slobodan Bata Todorović i katolički fratar Krunoslav dr Draganović. Oteti su u zajedničkim akcijama SDB i mafije Koza Nostra, da bi bili nasilno dovedeni u Jugoslaviju da im se sudi. Ako se u otmice uračunaju i nezakonita odvođenja ljudi iz njihovih domova, tajne službe su samo u Beogradu i zagrebu kidnapovale 5.015 ljudi – tvrdi mr Darko Belušić, hrvatski istoričar, koji upravo foktorira na priči o otmici tvorca ustaških “pacovskih kanala”.
Fratra Krunoslava Draganovića, hrvatskog nacionalistu, vatikanskog špijuna, saradnika CIA i KGB, koji je radio u Vatikana, kako tvrdi Belušić, otela je slovenačka tajna policija zajedno sa italijanskom mafijom 10. septembra 1967. godine.
- Mafija je kidnapovala Draganovića u Italiji i prebacila ga u Sloveniju, a SDB ga prosledila u Beograd kod Josipa Broza. Posle 42 dana istrage dr Draganović se nagodio sa Titom, koji ga je pustio na slobodu – otkriva Darko Belušić iz Zagreba.
Naime, na konferenciji za novinare 16. novembra 1967. na Ilidži dr Draganović je rekao da ” se vratio u domovinu da bude na svojoj zemlji”. Nije priznao da je izdan i kidnapovan. Nije priznao da je Titu predao kompletne spiskove agenata CIA i KGB u Italiji i Vatikanu. Najveći hrvatski špijun svih vremena, vođen je u CIA kao agent Salcberger. Krunoslav Draganović je živeo u Sarajevu do smrti 14. juna 1982. godine.
- Otmicom dr Draganovića predsednik Tito je učinio veliku uslugu i Vatikanu, i Moskvi, i Vašingtonu, jer ga je sklonio sa političke scene. Broz je time sebi otvorio vrata Vatikana da može da pregovara o poseti Svetoj stolici – kaže Darko Belušić.
Tito je sličan policijski trik izveo i februara 1975. godine, kada je, opet, u Italiji, kidnapovan beogradski biznismen Slobodan Bata Todorović.
- Otmica Bate Todorovića, koje je izvedena kao tajna akcija “Vrh”, imala je za cilj da smiri bes Leonida Brežnjeva, predsednika SSSR-a, koji je napao Broza jer je tajno prodavao vojno naoružanje ruskog porekla Izralecima i njihovim protivnicima Egipćanima – tvrdi magistar Darko Belušić.
Slobodan Bata Todorović je zvanično bio međunarodni trgovac, a nezvanično radnik SDB na radu u Nemačkoj. Naime, kada je SFRJ sedamdesetih otvarala spoljno-trgovinske firme po svetu, njeni direktori bili su provereni ljudi tajne policije.
- Todorović je posle otmice zatvoren u ljubljanski Dom milicije. Islednici slovenačke tajne policije su ga optužili za izdaju i špijunažu u korist Mosada. Kao dokaz pokazali su mu dokumente o preprodaji naoružanja JNA, koja je obavljena preko njegovih firmi. Tu prodaju Izraelu naredio je lično general Nikola Ljubičić. Oružje je prodato Italijanima, ali su ga oni preprodali i Egipćanima. Kada se Kairo žalio Moskvi, Brežnjevljev je ukorio Tita što naoružava »neprijateljsku stranu«, a Bata Todorović je optužen – priča njegov branilac Sava Anđelković.
Iako se Todorović branio da ima kopiju Ljubičićevog naređenja o prodaji oružja, on je javnosti je predstavljen kao najveći privredni kriminalac iz Srbije.
- Interna komisija SDB Srbije potvrdila je da su u lancu trgovine oružjem, pored JNA bili i rukovodioci SDB Jugoslavije i SDB Srbije. Zbog tog otkrića ta komisija je ugašena, a njeni članovi otpušteni iz SDB Srbije. Todorović zbog štete od 800 miliona dinara, osuđen na 20 godina robije – seća se Sava Anđelković.
Sam Bata Todorović je u pismu premijeru Milki Planinc, priznao:
– Kažnjen sam, ne zato što sam kriv, već zato što je to koristilo za druge ciljeve!
Premijer Milka Planinc je pomilovala Slobodana Batu Todorovića da bi kao težak bolesnik umro kod kuće u Beogradu.
Osamdesetih godina, policija je, zarad “viših sportskih interesa” izvela i pripremala otmicu golmana Vladimira Beare, koji je iz Splita prebačen u Beograd, košakraškog genija Vlade Divca iz Kraljeva u Sloveniju i centarhalfa Milorada Bjelodedića iz Rumunije u Srbiju. I u Miloševićevo vreme tajna policija je izvela nekoliko otmica, jer je, kako nam je posvedočio jedan od sagovornika, tajna služba RDB bila servis SPS-a i JUL-a. Načelnik službe Jovica Stanišić je prozivan u listu “Vreme” da je imao veze sa aferom oko kidnapovanja Veljka Džakule.
Predsednik SAO Zapadne Slavonije i potpredsednik vlade Republike Srpska Krajina (RSK) pao je u političku nemilost Beograda kada se politički sudario sa Milanom Martićem, predsednikom RSK. Posle potpisivanja sporazuma Veljka Džakule sa hrvatima 1993. godine suspendovan je sa položaja. Uhapšen i držan četrdesetak dana u zatvorima u Kninu i Glini pod optužbom za “špijunažu” i “razbijanje države.”
Kad je oslobođen Džakula je u 11. februaru 1994. otišao u Beograd da bi na televiziji Studio B govorio šta se događa u Krajini. Sledećeg dana je kidnapovan u centru Beograda od strane tajnih policajaca i preko BiH prebačen u Knin.
I novi šef RDB, policijski general Rade Marković, koji se 1998. godine stavio u funkciju zaštite porodice Milošević “pustio” je svoje specijalce iz brigade JSO da se bave kidnapovanjima. Ivan Stambolić, bivši predsednik Predsedništva Srbije, otet je kod restorana “Golf” u Košutnjaku u petak, 25. avgusta 2000. godine, oko deset časova pre podne. Za njega se sumnjalo da tajno finansira Otpor i da će posle izbora da se kandiduje za predsednika Srbije. Zato je tajno praćen i prisluškivan od radnika RDB Srbije.
- Na naše insistiranje, neposredno posle otmice, Milošević je preko svojih medija i službe državne bezbednosti poručio: “Pitajte za Ivanovu sudbinu one koji su to učinili” – govorio je tim povodom Živorad Kovačević, prvi čovek Odbora za prinalaženje Ivana Stambolića.
Državna bezbednost je rekla da ništa ne zna, iako se pokazalo, da su Stambolića na Fruškoj gori ubili pripadnici JSO. U međuvremenu, odmetnuti pripadnici JSO kidnapovali su biznismene Miliju Babovića i Miroslav Mišković. A načelnici RDB svog kolegu Vladimira Nikolić.
Izrečena presuda Milanu Radonjiću i Stevanu Basti za kidnapovanje Nikolića je prva u istoriji tajne policije koja je izrečena inspektorima službe državne bezbednosti za otmicu. Komentarišući izrečenu kaznu, advokat Vladan Gajić, branilac oštećenog Nikolića, je rekao:
- Ovo je presuda pod znacima navoda, jer je tužilaštvo na postupak potrošilo sedam, a sud tri godine. Presuda dokazuje da je stari režim još na vlasti u našem pravosuđu – rekao je advokat Vladan Gajić.
Kazna Radonjiću i Basti, međutim, verovatno neće biti ni izvršena, jer 1. oktobra 2009. godine nastupa apsolutna zastarelost ovog dela.Tako se opet može dogoditi da kidnaperi iz tajne policije ne budu kažnjeni za krivična delo otmice koje su počinili.
MAFIJAŠKA POSLA
Početkom sedamdesetih, u vreme dok je ibeovac Vlado Dapčević živeo u Briselu, SDB Vojvodine poslala je u Belgiju operativca Slobodana Mitrića, zvanog Bob Karate da ubije ovog emigranta. Pukovnik JA, emigrant u SSSR-u i Belgiji, Vlado Dapčević je potom kidanpovan 8. avgusta 1975. u Bukureštu. Otmicu su organizovali šefovi SDB i rumunske tajne službe Sekuritatee, uz saglasnost političkih rukovodilaca Tita i Čaušeskog.
A kada je u sedmog aprila 1974. godine u Baru održan Peti kongres KPJ tajna policija je pohapsila sve njegove organizatore, izuzev predsednika Milete Perovića, koji se spasao bežanjem u Francusku. Kidnapovan je godinu dana kasnije kada je otišao na izlet u italijanski grad Paradizo. Operacija je imala šifrovani naziv »Generalni sekretar«. Otmica je mafiji iz Gorice plaćena 150.000 maraka iz tajnog fonda SDB Jugoslavije. Ovim tajnim akcijama pokret ibeovaca je iskorenjen.
OTMICA SVEŠTENIKA
- Kidnapovanja u organizaciji vlasti su počela odmah posle oslobođenja Jugoslavije, kada su tajno iz domova otimani političari, poslovni ljudi, ali i sveštenici. Udba je, na primer, episkopa Vasilija Kostića do 1960. godine više puta kidnapovala kod Patrijaršije i vodila na tajne razgovore sa Slobodanom Penezićem Krcunom – tvrdi mr Darko Belušić iz Zagreba.
