Odlazak velikana; Bora ugledni građanin Kine
Preminuo profesor Aleks Dragnić iz Vašingtona. Trener Velibor Bora Milutinović proglašen za uglednog građanina Kine
Marko Lopušina | U Elkot Sitiju, država Merilend, umro je u 97. godini života akademik dr Aleks Dragnić, jedan od najvećih srpskih intelektualaca u SAD
Akademik i krunski savetnik Aleksa Aleks Dragnić bio je profesor univerziteta Vanderbilt, diplomata, publicista, čovek od integriteta, znanja i zasluženog autoriteta. Uprkos poodmaklih godina bio je aktivan kao srpski patriota. Svoju poslednju knjigu “Srbija kroz vekove” objavio je 2004. godine.
Umro je u 97. godini života u Elkot Sitiju, država Merilend. Iza sebe ostavio je ćerku Aliksu u Njujorku i sina Džordža u Ženevi sa troje unučadi. Priča o profesoru Aleksi Dragniću iz Vašingtona je tipična za Srbe koji su postali uticajni američki intelektualci. Njegovo detinjstvo bilo je teško. Rođen je 1912. u jednosobnoj brvnari, koju je njegov otac Novica Dragnić kupio za 26 dolara od jednog istraživača ruda u blizini mesta Ripablik u državi Vašington. Otac Novica, rodom iz sela Morakova kod Nikšića, uputio se preko Atlantika 1907. godine da bi u Americi skupio dovoljno dolara za komad plodne zemlje i kuću.
Da bi porodica preživela, Aleksa je kao dečak sekao drvo iza pruge. Tek u 21. godini je završio srednju školu. Prebačen je na univerzitet u Vašingtonu, gde je diplomirao 1938. Tad se i oženio sa bolničarkom Adel Luiz Džons iz Solt Lejk Sitija. Titulu magistra i doktora nauka dobio je na Berkliju 1945. godine.
Nakon prvih obaveštajnih poslova u Ministarstvu pravde i asistenta profesora Univerziteta u Klivlendu, dr Dragnić je službovao u Jugoslaviju 1947. godine kao ataše za kulturu američke ambasade. U SAD je profesor Dragnić bio u minstarstvu zadužen za ustašku organizaciju u SAD. Imao je lični dnevnik Ante Dosena, ustaškog vođe u SAD, koj ije bio ljubavnik operske pevačice Zinke Kunc Milovanov.
Do 1978. dr Dragnić je bio šef Odeljenja za političke nauke na Univerzitetu Vanderbilt. Predavao je na fakultetu Ford na Harvardu i na američkom koledžu Naval. Pre penzije 1978. bio je svetski poznat specijalista za balkanske odnose, ali i srpski istoričar. Bio je oduševljen političkom karijerom Nikole Pašića. Pokušao je da ubedi Karla Maldena da naprave film o ovom srpskom premijeru. Kasnije je Dragnić napisao knjigu „Prva Jugoslavija – Potraga za održivim političkim sistemom“, koju je izdao Huver Institut.
Srbi u matici su za Aleksa Dragnića saznali kad je krajem pedesetih godina objavio kritičku analizu posleratnog komunističkog Titovog režima, pod nazivom „Titova obećana zemlja“. Autor je i knjiga “Razvoj parlamentarne vlasti u Srbiji“ (1978),“Saga o Kosovu“ (1984.), „Srpsko istorijsko nasleđe“ (1’994.) i “Raspad Jugoslavije i borba za istinu“ (1995).
Bio je aktivista Srpske narodne odbrane, Srpskog narodnog saveza i Srpskog kongresa ujedinjenja. Osamdesetih i devedesetih godina, kada su otvorena pitanja Kosova i Metohije, ali i raspada SFRJ, dr Dragnić je pisao za ugledne američke novine „Vašington tajms“ i „Vašington baner“. Nastupao je kao žestok kritičar Bila Klintona. Aleks Dragnić je nosilac američke nagrade Tomas Džeferson, ali i Ordena jugoslovenske zvezde prvog stepena.
Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je izjavio saučešće povodom smrti ovog člana Krunskog Saveta, člana SANU i nosiloca Velikog krsta kraljevskog ordena Belog orla.
SMRT ZNAMENITIH SRBA
Srpska kolonija u SAD je poslednjih meseci izgubila nekolicinu znamenitih Srba. Profesor i istroičar Dragoslav Đorđević preminuo je u Montereju, Kalifornija u svojoj 95 godini. Bio je poznat kao borac za srpstvo i osnivač Kongresa srpskog ujedinjenja. Istoričar svetske reputacije, Dimitrije Đorđević, umro je 5. marta u Santa Barbari, na čijem je prestižnom univerzitetu dve decenije bio profesor balkanske istorije. Vera Gajić, poznata kao „beli anđeo srpske emigracije“ i najuspešnija Srpkinja u SAD preminula je u svojoj kući u Palm Springsu. Smrt ovih znamenitih ljudi veliki je gubitak za našu kulturu, istoriju i srpsku zajednicu, a posebno za Srbe severnoameričkoj dijaspori.
SRBIN – TVORAC MODERNE KINE
- Srpski trener uvršćen u listu 60 svetskih ličnosti koje su doprinele razvoju kineske države u poslednjih šest decenija
Karl Marks, Alberat Ajštajn, Volt Dizni, Tolstoj, Lenjin, Staljin, Betoven, Mocart, Margaret Tačer, Huan Antonio Samaran, samo su neka od 60 ličnosti, za koje je kineska vlada nedavno utvrdila da su u poslednjih šest decenija doprineli međunarodnom razvoju i ugledu Kine.
- Na toj listi počasnih građana Kine, našao se i jedan Srbin. To je Velibor Bora Milutinović, nekadašnji selektor fudbalske reprezentacije Kine, koji je uveo Kineze na Svetsko prvenstvo. Posle tog uspeha lik Bore Milutinovića je štampan na poštanskim marakama u Kini u tiražu od milijardu primeraka. Milu, kako Milutinovića zovu u najmnogoljudnijoj državi sveta, “spada u red sposobnih, iskusnih i izuzetno radnih trenera”, zato jer ima “sedmostruku magiju”, javljali su kineski mediji – saopštio nam je njegov prijatelj dr Nikola Petrović iz Meksika.
Kako piše u poslanici kineskih vladsti, Milutinović je selektor nacionalnog tima zahvaljujući pobedi u Šenjangu nad reprezentacijom Omana (1:0), uveo Kinu kao prvu u B grupe azijske zone na završni deo šampionata sveta 2002. godine. Tako je ovaj istaknuti stručnjak postao jedini selektor u istoriji svetskog fudbala koji je reprezentativce čak pet zemalja doveo na finalne turnire šampionata naše planete: Meksika (1986), Kostarike (1990), SAD (1994), Nigerije (1998) i Kine (2002).
Bora Milutinović je rođen početkom četrdesetih prošlog veka u fudbalskoj porodici u Bajinoj Bašti. Karijeru igrača započeo je na Karaburmi u ekipi OFK “Beograd”. Proslavio se kao trener fudbalske reprezentacije Meksika i SAD. Oženjen je i živi sa suprugom Marijom u Sjudad Meksiku. Nosilac je visokih oredena Meksika, za doprinos svetskog ugleda ove zemlje. Njihova kćerka Darinka-Elena živi u Ženevi. Velibor Bora Milutinović je od aprila ove godine selektor državnog fudbalskog tima Iraka.
