Draža: Ko Skriva Titovu Tajnu
Reagovanje istoričari na vest o formiranju Državne komisije za traženje grobnice Dragoljuba Mihailovića (2.)
Vojni istoričari Branko Latas i Antun Miletić smatraju da vojna tajna služba čuva podatke o grobu četničkog komandanta kao najveću državnu tajnu.
Marko Lopušina
Kao istoričari četničkim pokretom i Dražom Mihailovićem dugo godina su se pored Dušana Stpara bavili i Branko Latas, Petar Morača, Milislav Sekulić i Antun Miletiće. Kako dr Stupar reče, to su ljudi koji poznaju svaki papirić u srpskim arhivama o Dragoljubu Mihailoviću.
- Prelistao sam mnoga arhivska dokumenta i u njima sam našao vrlo malo izveštaja o streljanju pripadnika nacionalnih snaga i četničkog pokreta. Čitao sam, na primer, samo izveštaj o streljanju Jezdimira Dangića u Vreocima, jer drugih u arhivima nije bilo – kaže Branko Latas.
Istoričar Branko Latas kaže da u poratno vreme nije postojalo pravilo, ni u armiji, ni u policiji, da se pišu izveštaji i zapisnici o streljanju, kao i službene umrlice.
Draža Mihailović na sudu
- Tita i Rankovića su usmeno izvestili da je sudska presuda nad Dražom Mihailovićem izvršena. Međutim, mogu da pretpostavljam da i ako su ti izveštaji službeno napisani, namerno nisu ostavljani kao dokumenti u arhive i namerno se nama istoričarima ne daju – kaže Latas.
Vojni istoričari za kojima smo razgovarali su, inače, nezadovoljni tretmanom koji imaju u Vojnom arhivu, jer se njihovi naučni zahtevi za pregled dokumenata ne zadovoljavaju. A zbog insistiranja da ih, ipak, dobiju, nekolicina istoričara nam se požalila su privremeno udaljavani iz Vojnog arhiva. Neki od njih zato izbegavaju javno da govore.
- Dešavalo se i da mi kustosi Vojnog arhiva ne daju sva dokumenta na uvid, što ne nagoni na zaključak da oni nešto skrivaju. U arhivu su, na primer, u kutiji broj 323 sačuvana Dražina ljubavna pisma, koja je pisao raznim ženama iz Rusije, Češke, Rumunije i Poljske, ali nema izveštaja o njegovom streljanju. Zbog toga postoje nagađanja da je Dražu Mihailovića ubio pukovnik Vujošević, ispalivši mu metak u potiljak. I da je u Dražu pucao i drug Plavi, koji je bio službeni egzekutor Jugoslovenske armije. Svašta se priča, jer se i ta istina skriva u vojnim arhivima – kaže Branko Latas, koji je svojevremeno imao i fotografiju Draže Mihailovića pred streljanje, u belim čarapama.
Latas tvrdi da i danas u Domu garde u Topčideru postoje dva gvozdena kreveta na kojima je u vreme suđenja spavao Draža Mihailović. Pojedini istoričari primećuju da mnogi kustosi i ne znaju šta sve postoji od dokumenata o četničkom komandantu.
- Kada je Boris Tadić bio ministar odbrane, on je posle ukidanja Vojnog suda, u kome se nalaze dokumenta o izvršenju kazne streljanjem nad Dražom Mihailovićem, naredio da se čitava sudska vojna dokumentacija prebaci u Vojni arhiv. Međutim, to nije odmah učinjeno, pa je ta arhiva dugo bila u Birčaninovoj ulici broj 5. A potome je dugo ležala u vojnom skladištu Regrutnog centra na Karaburmi. Tek skoro sudska dokumenta su prebačena u Vojni arhiv u Žarkovo, ali kako mi je rečeno, još nisu razvrstana, sređena i pripremljena za korišćenje. Zbog toga što je ta arhiva nesređena pretpostavljam da i nije moguće otkriti istinu o streljanju Dragoljuba Mihailovića – rekao nam je jedan vojni istoričar, koji je pregledao ukupno 18 kutija sa građom o četničkom pokretu i nije našao dokaze o Dražinom grobu.
Istorijska građa o četničkom pokretu i đeneralu Draži je smeštena u Arhivu BIA, Arhivu Srbije i Vojnom arhivu. Glavna dokumentacija o Draži Mihailoviću se nalazi u podrumu Vojnog arhiva u Žarkovu. U depou ima oko 700 sanduka sa istorijskom građom, pa je kustosima mnogo puta teško da nađu traženi dokument. Istraživanja dokumenata se u Vojnom arhivu obavlja na prvom spratu u za to specijalno uređenoj kancelariji. Uvid u dokumenta mogu da imaju samo naučni radnici i funkcioneri iz pravosuđa. Zabranjeno je da se dokumenta kopiraju ili iznose iz zgrade Vojnog arhiva.
Vojni istoričari tvrde da danas mnoge javne ličnosti i novinari traže na uvid dokumenta o Draži Mihailoviću, ali da ih trenutno pregleda samo jedna žena, koja je za to dobila odobrenje. Otuda i strepnja vojnih istoričara da novoosnovana Državna komisija za traženje grobnice Dragoljuba Mihailovića neće uspeti da dođe do istine.
- Dražu Mihailovića je uhapsila Ozna, ali mu je sudila država FNRJ u Vojnom sudu. Iako se Tito trudio da udovolji Zapadu i da suđenje Dragoljubu Mihailoviću bude po propisima, u tim vojnim arhivama nema zapisnika o izvršenju sudske presude. Pretpostavljam da je zapisnik napisan, ali da ga je vojna tajna policija KOS sakrila i da ga i danas čuva kao najveću državnu tajnu – smatra Antun Miletić, koji je pregledao sva Dražina dokumenta, ali nije našao nijedan o njegovom streljanju i sahrani.
TAJNA ISPOVEST
Istoričari, ali i simpatizeri četničkog pokreta tvrde da je Draža Mihailović tokom suđenja imao posebno poverenje u sudiju Josifa Malovića, pravnika koji je tokom rata bio komandant Durmitorskog odreda. I da se iskreno ispovedao ovom Titovom sudiji. Sudija Malović je Dražinu ispovest zapisao u svom dnevniku. Na pokušaje istoričara da dobiju i pročitaju Malovićeve zapise o Draži Mihailoviću, sudijin sin je, navodno, odgovarao: „Još nije vreme za to!“ Istoričari i čuvari četničke tradicije pretpostavljaju da je ministarska pravde Snežana Malović kao rođaka pokojnog sudije Josifa Malovića videla njegov dnevnik i da želi da se otkrije istina o grobu Dragoljuba Mihailoviću.
TITO UNIŠTIO DOKAZE
- Tito je bio pametan, a Ozna je bila mudra. Sakrili su ili uništili sve dokaze o egzekucijama, tako da su i sva dokumenta o streljanju Draže Mihailovića uništena – tvrdi jedan vojni istoričar, koji već decenijama istražuje sudbinu ovog četničkog komandanta.
postovana gospodo, smatram da ste malo preostri prema Vojnom arhivu. Isti Vojni arhiv radi po propisima iz davne 1976 godine, ali nazalost jos uvek vazeci.