Tito je prevario Dražu
Istoričar Vjenceslav Glišić tvrdi da je Josip Broz obećao Dragoljubu Mihailoviću život za njegovu podršku komunističkoj državi, ali da ga je obmanuo i likvidirao kao ratnog zločinca.
Reagovanje istoričara na vest o formiranju Državne komisije za traženje grobnice Dragoljuba Mihailovića (3.)
Marko Lopušina
- Iako Vlada Srbije skine oznaku državne tajne sa dosijea Draže Mihailovića, biće jako teško da se utvrdi istina o njegovom streljanju i sahrani, jer mnoga dokumenta o četničkom komandantu ne postoje, jer su zaturena i pokradena.
Draža Mihailović
Ovo tvrdi istoričar dr Vjencesalv Glišić, jedan od retkih koji je imao prilike da još osamdesetih godina pregleda sve arhive policije, državne bezbednosti i vojske. Ali i da razgovara sa nekim od aktera suđenja Dragoljubu Mihailoviću.
- Po pravilu Vojnog suda zapisnik o izvršenju sudske presude je morao da bude napisan, ali ga je neko uzeo i sakrio. Gde god sam pitao za zapisnik, i u Arhivu SDB, i Vojnom arhivu, rečeno mi je: „Nije kod nas!“ – kaže dr Glišić.
I pretpostavlja da su funkcioneri Udbe i KOS-a uzimali arhivsku građu i nosili je kući. Uostalom, o tome kao posebnom problemu Glišić je svojevremeno pričao sa Edvardom Kardeljom i Petrom Stambolićem.
- Skrenuo sam im pažnju da neko uzima dokumenta Udbe i KOS-a i da će kad Tito umre, takvi funkcioneri da pokradu i Brozovu dokumentaciju. Jedan oficir Udbe je, na primer, uzeo sve Dražine telegrame pisane od 8. do 13. marta 1945. godine. Tako je, na primer, nestao dosije Boška Bećirevića, uhapšenog šefa Specijalne policije u Beogradu. Pojedini funkcioneri Udbe su takva dokumenta prodavali i na njima dobro ućarili – priznaje Vjenceslav Glišić.
Kao drugi razlog za tajnost oko streljanja Draže Mihailović naš sagovornik navodi obavezu svih aktera suđenja da čuvaju državnu tajnu. O tome je svojevremeno svedočio i general Đoko Jovanić, koji je u svojim memoarima zapisao:
- Ja mislim da je Krcun prvi znao gde je Draža sahranjen. Sigurno je da je znao i Miloš Minić. Miloš o tome neće da priča, jer nije ni znao kakve smo mi borbe vodili sa Dražom Mihailovićem, pa smo mu objašnjavali. Minić ga je saslušavao i o tome vrlo objektivno pisao. Draža je samo streljan. Niko ga nije mučio, siguran sam. Nema razloga da se krije gde je Dražin grob.
Vjenceslav Glišić je razgovarao sa Dražinim tužiocom Miliošem Minićem i prvim sudijom Milom Milatovićem, ali su mu oni rekli da su zakleti na ćutanje.
- Miloš Minić mi je rekao da nije prisustvovao Dražinom streljanju i da o tome mora da ćuti. On se četiri puta sastajao sa Dražom. Dva puta na pregovorima 1941. godine, a potom dva puta 1945. i 1946. na suđenju. Minić nije Dragoljuba Mihailovića doživljavao kao ratnog zločinca, već kao neprijatelja NOP-a. I imao je načina da mu se približi i da otvoreno razgovara sa njim. Kada je pridobio njegovo poverenje Minić je Draži poslao sudiju Josifa Malovića, kome se ovaj ispovedao.
Glišić tvrdi da se četnički komandant kao školovani oficir prilagodio zatvorskim uslovima i dobro sarađivao sa svojim suditeljima, ali i sa svojim čuvarima. Draža je imao običaj da u zoru budi usnulog stražare u ćeliji, kako ga smena ne bi uhvatila na spavanju. Zanimljivo je da sam Draža nije verovao da će ga streljati.
- Kapetan Ozne Žika Gavrilović je pitao đenerala šta će da radi kada ga puste, a na to mu je Draža odgovorio: “Vratiću se svojoj kući i više se nikad neću baviti politikom”. Draža je, naime, verovao da će ga general Šarl De Gol spasiti – svedoči Mihajlo Šaškijević, istoričar iz Čikaga .
Naši sagovornici tvrde da je li Staljin lično na Tita vršio veliki pritisak da ostavi Dražu u životu. Tito je bio u velikoj dilemi, jer je pretila opasnost i da Staljin dovede Dražu na vlast. Dok se Tito lomio šta da čini, Ruzvelt mu se javio telefonom i rekao mu: “Maknite Dražu!” Praktično i pre suđenja Draža je bio osuđen na smrt.
- Ima indicija da su i Minić i Malović preneli Draži poruku Josipa Broza da će mu pokloniti život, ako on podrži Titovu državu. Da je takav dogovor postojao pokazuje i tekst Dražine molbe za pomilovanje, u kome obećava da će da pomaže „novoj državi“, odnosno Titovoj vlasti. Uostalom, Tito je poklonio život Nikoli Kalabiću, Dragom Joavnoviću i Bošku Bećiroviću. Međutim, smatram da je Tito prevario Dražu, obećao mu je život, a onda ga likvidirao – tvrdi Vjenceslav Glišić.
I objašnjava:
- Josip Broz i Aleksandar Ranković su u više navrata tvrdili da je suđenje Dragoljubu Mihailoviću politički proces, u kome se izgleda, Draža nije snašao, jer on nije bio političar. Završio je život kao prevareni oficir. Streljan je, a zato je njegova smrt proglašena državnom tajnom ! – otkriva nam istoričar Vjenceslav Glišić.
SMRT KROZ KLJUČAONICU
O tome kako je Dragoljub Mihailović proveo poslednji dan života, svedočio nam je dr Dušan Stupar:
- Draži su 15. jula 1946. saopštili da je Prezidijum FNRJ odbio njegovu molbu za pomilovanje. Rečeno mu je da kaže poslednju želju. Da vidi decu. Rekao je da ne želi, jer su se Gordana i Branko njega odrekli. A da on tako nešto nikad ne bi uradio. Poslednja želja su mu bili da vidi ženu i brata u zatvoru u Đušinoj. Kad mu je rečeno da će da bude streljan ujutro, naručio je litar rakije. Pipio je celo litar. Oficiri Ozne su ga posmatrali kroz ključaonicu. Stolice osuđenih na smrt su bile zakucane za pod u visini ključaonice, tako da su mogli da ih ubiju kroz tu rupu. Osuđenici Dragi Jovanović i Boško Bećirević su ubijeni hitcem kroz ključaonicu njihove ćelije, ali Draža Mihailović nije, jer se Tito držao vojnog protokola o suđenju i izvršenju presude – kaže dr Dušan Stupar.
Dražin DNK u Americi
Srpski emigranti iz SAD nemaju dokaze o smrti generala Draže, ali kako tvrde, imaju njegove uzorke DNK, koje će da uporede, ako Srbija pronađe telo streljanog četničkog komandanta.
- General Draža Mihailović nije bio streljan pred strojem, nego mu je u zatvoru bila prebijena kičma. Dovučen je na Adu Ciganliju, gde je zatim bačen u nužničku jamu. Prosto rečeno, bačen je u izmet zatvorenika sa Ade Ciganlije – zapisao je Mihajlo Šaškijević, profesor iz Čikaga u svojoj studiji “Zločinačko ubistvo đenerala Dragoljuba – Draže Mihailovića”.
Tito je bio i ostace za uvjek jedno veliko djubre. Ako ima jos iko ko misli dobro o njemu onda za tu osobu nema lijeka.
Treba mu grob iskopati i poslati u Hrvatsku ili Sloveniju, ako ga oni hoce a vjerujem da ga ni njegovi nece. Samo su Srbi dovoljo glupavi da mu cuvaju grob i dan danas.