Srbi u američkim zatvorima

FBI HAPSI NEDUŽNE SRBE

Federalni istražni biro je poslednjih godina iza rešetaka smestio preko dve stotine Srba, osumnjičenih za terorizam, kriminal i ratne zločine, mada su neki doseljenici lažno optuženi da su bili pripadnici srpskih vojski

Američki FBI pokrenuo je prošle nedelje istragu protiv trojice državljana SAD, srpskog porekla, zbog sumnji da su upućivali preteća pisma srpskom tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću, ministru Rasimu Ljajiću i predsedniku Srbije Borisu Tadiću. Intenzivnije pretnje počele su da stižu na adresu tužilaštva u januaru 2008. godine. U jednom pismu poslatom iz SAD navodi se za tužioca Vukčevića da će „kao dokazani izdajnik srpskog naroda dobiti ono što zaslužuje – metak u čelo”. To pismo je potpisano sa „Grupa Srba” i „Organizacija za zaštitu Srba”. Pisma su stizala iz nekoliko američkih gradova. Neka pisma imala su i fotografije na kojima su čak i detalji poput registarskih tablica Vukčevićevog automobila.

Federalni istražni biro SAD, koji brine o unutrašnjoj bezbednosti zemlje, sumnja se da su uhapšeni i saslušani Srbi članovi terorističke organizacije “Oslobodioci Srbije” iz Čikaga.

Boško Radonjić

Istovremeno FBI je uhapsio i Milorada Roda Blagojevića, guvernera države Ilinois i Amerikanca srpskog porekla. Iako je guverner pušten na slobodu uz kauciju i nije još osuđen, novi predsednik Barak Obama traži od Blagojevića da podnese ostavku. FBI istovremeno vodi istragu protiv svih Srba u Čikagu i okolini koji su imali veze sa Miloradom Rodom Blagojevićem.

- Na prostoru Srbije američka policija najviše pažnje – kako tvrdi policajac Milan Rakić iz Čikaga – posvetila je liderima srpske zajednice u SAD i njihovim vezama sa Blagojevićem. Pored toga FBI se interesuje za “srpske teroriste”. Prema nalazima američke policije u SAD deluju četiri srpske terorističke organizacije “Crna ruka”, “Oslobodioci Srbije”, “Srpski orlovi” i “Srpska narodba odbrana”. Sve te grupe se nalaze pod kontrolom FBI i za sada su registrovane samo njihove verbalne i pisane aktivnosti.

Istovremeno, naravno FBI prati i kontroliše srpske delinkvente u samoj Americi, gde živi oko 700.000 naših ljudi. Federalni istražni biro, naime, sumnja, da su Srbi aktivni u narko mafiji, kao i među kriminalcima koji se bave trgovinom ljudima i oružjem.

- U Americi Srbi kao delinkventi su poznati po prekršajima u saobraćaju, nasilju u porodici, jer vole da tuku svoje žene i po kafanskim tučama. Jedan manji broj Srba se bavi mućkama sa papirima za boravak i zaposlenje, nekim lažnim osiguranjima, krađama po magacinima sa robom. To uglavnom rade Srbi, koji su rođeni ovđe, pa misle da dobro poznaju zakone Amerike, tako da mogu da izbegnu visoke kazne. Ima, međutim, i naših ljudi koji su dobro namučili FBI i američke policajce. To su Slobodan Lunić ,koji je optužen za prevaru u prodaji telefona i izvesni Tomo Razmilović – tvrdi policajac Milan Rakić iz Čikaga.

LISTA TRAŽENIH

Jugoslovenski iseljenik Tomo Razmilović, koji je šezdesetih godina među prvima došao na rad u Švedsku i obogatio se, sada je na poternici među deset najtraženih kriminalaca u Sjedinjenim Američkim Državama. Raspisana je i nagrada na 100.000 dolara za onoga ko uspe da ga uhvati. Optužnica koja je podignuta u Bruklinu tereti ga da je lažirao završne račune svoje firme da bi joj podigao vrednost na Vol Stritu, piše list “Blekinge Lens Tidning”.

FBI trenutno u SAD traga za 30 Srba, optuženih za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Dvojica su nedavno uhapšena baš u Arizoni, zbog sumnji da su učestvovali u pokolju muslimana u Srebrenici. Danas se u FBI na listi nepodobnih Srba u SAD nalazi 125 naših ljudi. A na toj listi je bio i Staniša Šurbatović, jer je, navodno, kao prvodilac vojne obaveštajne službe DIA američke armije, sa zadatkom da kao poliglota lovi glas Osama Bin Ladena sa satelitskih tajnih snimaka, odbio naređenje Pentagona.

O svojim armijskim danima u SAD dični Staniša zvani Stiv Šurbatović je nekoliko dana kasnije izjavio:

- Proveo sam u mornarici američke vojske tri godine, od 1991. do 1994. godine, ali kao kapelin. To je čin u rangu oficira, ali potpuno drugačiji od komandnog kadra. Radi se o svešteniku koji službu obavlja u okviru američke vojske. Završio sam Teološki fakultet, a posle toga i postiplomske studije. Jedno vreme sam vršio službu na malom ostrvu u Pacifiku, gde se nalazila američka vojna baza, da bih posle toga bio premešten u Španiju.

Iako je 1994. napustio službu u armiji SAD, Šurbatovićeve obaveze prema vojsci nisu prestale, da bi u slučaju ratne opasnosti bio na raspolaganju američkoj vojsci i narodu. Porodica Šurbatović je poreklom iz sela Bršno kod Nikšića, odakle se, nakon Drugog svetskog rata, odselila u Los Andeles, gde je Staniša rođen.

Šurbatovići su porodica koja tradicionalno daje oficire. Tako su Stanišini deda i pradeda bili ugledni visoki oficiri u vojsci crnogorskog kralja Nikole. Tim stazama odlučio je da ide i Staniša Stiv Šurbatović. U SAD je završio Pomorsku akademiju i u mornarici sam radio sa činom viši poručnik ratnog broda. Staniša Šurbatović se 1996. godine iz Los Anđelesa preselio u Nikšić, gde se zaposlio kao profesor engleskog jezika na Filozofskom fakultetu. Doveo je suprugu Amerikanku i petoro dece. Porodičnu idilu prekinuo je poziv američke mornarice i Pentagona, koji je nalagao da se Staniša javi u vojnu bazu u Londonu, kao jedan od 50.000 rezervista koje su SAD mobilisale za potrebe rata sa Talibanima. Kad je odbio naređenje Staniša Stiv Šurbatović je vraćen u Nikšić.

NEVINI MILAN MITIĆ

Srbin iz Milvokija, pilot civilne kompanije Amerikan Erlajns – AA, na liniji Čikago-Njujork uhapšen je 20. jula 2000. godine posle podne. FBI ga je uhvatio posle prijave i njegovog opisa od strane čuvara vojnog aerodroma Mitčel u Milvokiju, da je Mitić tog jutra u krugu vojne baze ispisao grafite protiv Bila Klintona i da je pokušao da podmetne paklenu mašinu i digne aerodrom u vazduh.

Milan Mitić je bio pilot helikoptera u američkoj avijaciji punih 17 godina. Optužen je za međunarodni terorizam, za šta se u SAD presuđuje i do 20 godina robije. Mitićev branilac je Nikola Kostić, advokat iz Milvokija nam je rekao:

- Prema krivičnoj prijavi Milan Mitić je 19. jula 2000. godine, dakle u sredu, rano ujutro, u 5,30 sati, ušao ilegalno u vojnu bazu. I na satelitskoj anteni i zidovima Komande 128. vazduhovplovne eksadre ispisao grafite “Slobodan Kosovu” i “Klinton je satana!” Tada ga je primetio stražar i pojurio. Mitić je, navodno, počeo da beži i u tom trenutku su mu, iz rugsaka, ispale dve bombe. Zbog toga je stražar stao i dao zbunu u vojnoj bazi, a Mitić je iskoristio gužvu i pobegao. Te “bombe” su dve grudve neke smeše baruta i kuglagera, vezane prskalicama i šibicama, koje su stavljene u platičnu kutiju za tenis lopte. Veštaci FBI ih nisu identifikovali kao opasne. A Mitić mi je rekao da je nevin, jer je te noći sa majkom bio u Milvokiju.

Mnogi Srbi u SAD, pa i sam Milan Mitić veruju da je ovo bio još jedan američki politički proces i da ga FBI progoni zato to je Srbin. Mitić se već dve godine nalazio u dosijeu FBI države Viskonsin kao opasna osoba zato što je javno diskreditovao američku armiju. FBI i državni tužilac SAD su na sudu čak dokazali da Milan Mitić poznaje Slobodana Miloševića lično, ne bi li ga osudili na doživotnu robiju!

Kad je Mitić uz kauciju pušten na slobodu, imao je na nozi “elektronske lisice”, koje su javljale FBI juda se kreće i gde se nalazi. Takve lisice je nosio i Slobodan Lunić, ali ih je skinuo i pobegao iz SAD. Mitić to nije učinio, već je nevin čekao suđenje. Kada je na sudu u leto 2001. godine oslobođen Milan Mitić nam se jadao:

- Jesam slobodan čovek, ali sam bez posla i bez plate. FBI mi je otvorio dosije i niko u Milvokiju neće da zaposli čoveka sa policijskim dosijeom. Avio kompanija mi ne da posao, a nemam pare ni da tužim FBI i državu SAD i tražim odštetu od milion dolara! Sedim kod kuće i čekam da vidim šta će se dogoditi!

OPASNI LJUBIŠA

FBI je u SAD najviše napora uložio da uhvati Dragišu Lazarevića iz Niša, koji je krajem devedesetih okrivljen za kidnapovanje njegovo dvoje dece, koje je imao sa američkom državljanskom.

Lazarević je uhapšen u junu 2002. godine na plaži u Los Anđelosu, kada je ušao u Ameriku da vidi svoju decu Sašu i Andreja, koji žive sa majkom Šejnom u Santa Kruzu. Odveden je u pritvor, jer je po treći put od strane bivše supruge i kalifornijskog suda okrivljen za “produženo zadržavanje dece” i drugi put za ilegalni ulazak u Ameriku.

Ovo je ispovest Dragiše Lazarevića, koju sam dobio direktno iz kalifornijskog zatvora Santa Kruz:

- Kada smo živeli u lepoj kući. Kada sam, međutim, otkrio da se moja žena Šejna i pored toga što sam je izvukao iz narkomanske krize, opet vratila heroinu i marihuani, ja sam napustio Kaliforniju i sa decom otišao u Niš.

Svoju decu sam skrivao i od supruge Šejne, ali i od američkih konzula u Beogradu i od samog Slobodana Miloševića i njegove policije. Deca su šest godina bila sa mnom i volela su da budu sa mnom. Pod tajnim imenom sam ih prebacio u Suboticu i upisao u osnovnu školu “Učitelj Tasa”. Moja bivša žena Šejna je, u međuvremenu, zahvaljujući ponajviše Srbima, kongresmenki Helen Delić-Bantli i Slobodanu Miloševiću, organizovala javnu, političku, sudsku i policijsku hajku na mene i na našu decu – požalio mi se Dragiša Lazarević, Srbin iz Niša.

Kada su deca vraćena u Kaliforniju otac Dragiša je ilegalno ušao u SAD i bio uhapšen.

- Povod za hapšenje je bila poternica suda u Kaliforniji, koji me je tražio zbog nove krivične prijave za “produženo zadržavanje” moje dece, koju tada nisam ni video i za ilegalni ulazak u Ameriku. Tražio sam advokata, ali su američki branioci odbili da me zastupaju. Ovo poslednje hapšenje me zaprepastilo, jer ja sam za ta dva krivična dela već odgovarao. Presude su donošene i u Srbiji i u Kaliforniji, ali je proces obnovljen, jer sam ja Dragiša Lazarević, izgleda, i dalje, kidnaper, srpski terorista i čovek koga se SAD neopisivo mnogo boje. Obeležen sam kao čovek koji “izlaže građane Amerike dvostrukoj opasnosti” – otkriva nam Lazarević, koji je robijao u zatvoru u Santa Kruz.

SRPSKI ŠVALER

Oliver Jovanović iz Njujorka je bio još jedan američki Srbin koji je uznemirio Amerikance svojim zločinom. Imao je tada samo mesec dana do doktorata. Ovaj momak u zrelim trideset i nekim godinama bio je post-diplomac biologije na Kolumbija Univerzitetu kada je 1996. preko internet mreže upoznao Džejmi Alison, studentkinju Barnard-koledža, plavušu od dvadesetak leta koja je skrivala svoje pravo ime Džejmi Raček i kriminalnu biografiju.

Od tada su redovno razmenjivali poruke, zadirkujući jedno drugo oko sado-mazo odnosa. “Opa, možda bih mogla da te zavolim”, »Kada ćemo se spojiti?” – pisala mu je agresivno ženski Džejmi Alison. Oliver joj je poslao svoju digitalizovanu fotografiju. “Prilično si zgodan”, čikala ga je i dalje.

Na primer, kada je Džejmi pitala Olivera koliko je visok, on je odgovorio: “Zašto? Da li želiš da budeš raskomadana od strane visokog, tamnog stranca, ili nekog sličnog? Ja sam ponekad čudan i taman, ali sam prosečne visine, pa bi možda trebalo da potražiš negde drugo.”

Konačno, nakon nekoliko meseci odvažili su se i na međusobni telefonski razgovor. On je trajao četiri sata i 40 minuta. Na kraju tog razgovora složili su se da to isto veče zajedno izađu u grad. Bio je 22. novembar 1996. godine.

Nakon njihovog prvog sastanka Jovanović je uhapšen i u Njujorku osuđen na petnaest godina robije za kidnapovanje, napad i seksualno zlostavljanje. Ujutru, petog decembra 1996. dva inspektora FBI su došla u Oliverov stan i počela da ga ispituju. Nakon što su pretražili stan, kasnije su izjavili da su u njemu našli dve velike crvene sveće, odveli su ga u 26. policijsku stanicu. Nakon što je Oliver odbio da razgovara s policajcima bez prisustva svog advokata, bio je uhapšen. Sudija Majkl Gros je odredio kauciju od 500000 dolara za Olivera. Razlog za ovako visoku kauciju je, po rečima tužioca Linde Fernštajn, bio taj “što je uprkos nedostatku fizičkih dokaza, u pitanju veoma važan slučaj, jer je prvi koji se tiče sajberseksa na internetu!” Slučaj je dospeo na prve stranice novina, koje kao da su već unapred osudile Olivera Jovanovića.

Bio je to najsenzacionalniji sudski proces u Njujorku devedesetih godina i duel dvoje čuvenih advokata – tužioca Linde Fernštajn i zastupnika odbrane Džeka Litmena. Suđenje “Narod protiv Olivera Jovanovića”, počelo je je u martu 1997. godine. Dobio je petnaest godina robije usred Njujorka i prebačen u zatvor “Fiškil”, u državi Njujork.

NEPRIJATELJ BROJ JEDAN

Jedini Srbin koji je dva puta porazio FBI i američko pravosuđe jeste Boško Radonjić, srpski patriota i nacionalista u pravom smislu te reči, član SOPO, nekadašnji kum irske mafije u Njujorku i veliki prijatelj Džona Gotija, poslednjeg dona “Koza Nostre” u SAD.

Imao je dvadeset šest godina kada je pobegao u Ameriku, koja je za njega bila ogledalo slobode. Vrlo brzo je shvatio da Amerika od srpskih emigranata proizvodi državne neprijatelje, pa se udružio sa hrabrim Srbima i stvorio “Srpski oslobodilački pokret Otadžbina” – SOPO. Nikada nije bio član nijedne stranke, jer je srpstvo njegova jedina ideologija. Sa Nikolom Kavajom se pred vladikom Dionisijem zakletvo da su “jedno telo, a dve glave”, jer su obojica bili Srbi kojima je komunizam bio zajednički neprijatelj.

Sa kumom Kavajom i prijateljima pokušao je da ulovi Tita u Americi. Zbog toga je Radonjić proveo 2 godine u zatvoru Ensisi, među 80 najozlogašenijih robijaša. U SAD je Radonjić robijao ukupno 4,5 godina.

Pitali smo Radonjića zašto ga je FBI zapravo progonio?

- Zato što sam ja bio jedan od retkih ljudi u Americi koji je krajem osamdesetih godina otkrio da Federalni istražni biro i Ministarstvo pravde pripremaju hapšenje i suđenje mom prijatelju Džonu Gotiju, šefu sicilijanske mafije u Americi. Za to su tada mogli da znaju samo trojica Amerikanaca – javni tužilac SAD, direktor FBI i ministar pravde, jer samo su oni bili nadležni za bosa svih bosova u Americi. FBI je da bi zaštitio ovu državnu tajnu odlučio da i mene uhapsi, pa sam ja morao da napustim Ameriku i pobegnem u Jugoslaviju. Zbog toga je u SAD za mnom bila raspisana poternica, na osnovu koje je izvršeno moje kidnapovanje u Majamiju 31. decembra 1999. godine.

Boško Radonjić je zbog toga u FBI predstavljen kao državni neprijatelj broj jedan Amerike.

Kada se Boško Radonjić vratio početkom devedesetih godina u Srbiju nastavio je sa svijim patriotskim radom, koji je i danas njegova glavna preokupacija. Međutim, u zimu 2000. i 2001. godine proveo je u njujorškom zatvoru.

- Krenuo sam avionom za Kubu na doček Nove godine, ali je FBI skrenuo letilicu na Floridu i uhapsio me. Iscenirali su da sam i pored zabrane ulaska u SAD, krenuo u Njujork. Posle pritvora i istrage u Americi ja sam krajem marta 2001. godine oslobođen svih optužbi, pušten sam iz zatvora sa pravom da kao građanin mogu slobodno da ulazim u SAD. Vratio sam se u Srbiju na Uskrs da bih je sa ujedinjenim rodoljubima vaskrsnuo!

Petnaestog juna 2002. godine u Americi umro je poslednji don sicilijanske mafije Džon Goti. Saučešće za smrt “kuma svih kumova” u Beogradu primio je njegov prijatelj i saradanik Boško Radonjić, danas vlasnik čuvenog “Lotos bara”. Sve se dogodilo tako brzo i iznenadno da Boško Radonjić nije imao pravo da ode na sahranu poslednjem donu.

MASOVNI PROGON

Iako je Strahinja Krsmanović, bivši pripadnik Vojske RS, koji trenutno sa porodicom živi u Americi, oslobođen nedavno svih optužbi za ratne zločine počinjene na teritoriji Srebrenice, preživeo je tešku golgotu u SAD i može biti proteran iz ove zemlje. U SAD je, naime, pre dve godine 125 srpskih doseljenika poreklom iz BiH osumnjičeno da su ratni zločinci, jer su navodno bili na spisku od 11.000 osoba koji su bili na platnom spisku jedinice VRS koja je delovala u Srebrenici. Da bi ih uhapsio FBI je izmislio da su ovi Srbi emigracionim vlastima SAD dali lažne podatke o sebi.

- U Čikagu su, na primer, uhapšeni Dalibor Butina (33), Radovan Janković (61), Vlado Kecojević (53) i Branislav Čančar (47). Oni su odbili optužbe FBI. Ali je 56-godišnji Milenko Stjepanović priznao pred sudom u Solt Lejk Sitiju da je dao lažne podatke i da je zaista bio u Srebrenici, pa bi uskoro trebalo da bude proteran u Srbiju. Sekula Bilić je, međutim, pred sudom na Floridi oslobođen optužbe da je u prijavi za američku vizu slagao o vojnoj službi – rekao nam je advokat Nikola Kostić iz Milovkija.  

Masovni progon Srba je počeo iz političkih razloga, jer su SAD i CIA svakog od njih, pre nego su ih pustili da se usele, proverili. A onda su ih progonili da bi ih zaplašili i naterali da cinkare vlastitu zemlju. Mitar Arambašić , izbegli Srbin iz Hrvatske uhapšen je oktobra 2002. godine u američkoj saveznoj državi Južna Dakota na osnovu međunarodne poternice koja je raspisana na zahtev zagrebačkih vlasti koja ga tretira kao državnog teroristu. Arambašić je ranije u Hrvatskoj osuđen u odsutnosti na dvadeset godina zatvora pod optužbom da je kriv za ratne zločine nad civilnim stanovništvom. Njegov branilac Dušan Vučičević najavio je žalbu i ukazao da će se suprotstaviti izručenju, jer je Arambašić u Hrvatskoj bio izložen mučenju.

Većina od 125 Srba koje je FBI progonio su oslobođeni optužbe, ali su postali nepoželjni žitaljie SAD. Lorel Flečer, ekspert za ljudska prava sa Univerziteta Kalifornija-Berkli, navodi kako su optužnice uništile živote poštenih Srba u Americi.

- Hrvati, Albanci, Bošnjaci, nisu bili predmet sličnih optužnica. Upravo sve ovo dovodi u pitanje legitimnost i pravičnost rada FBI i američkog sudstva -  kazala je Flečer.

POTERA ZA SRBIMA

Na američkim poternicama desetak godina prvo mesto među našim ljudima zauzimao je Slobodan Lunić iz Čikaga, koji je bio osumnjičen za prevaru tešku 37 miliona dolara. Lunić je prodavao izmišljene telefone za gluvoneme i potom pobegao sa uslovne slobode u Beograd. Njega je na listi potera nasledio Miladin Kovačević, koji se, takođe, nalazi u Srbiji. U međuvremenu u Njujorku su ponovo uhapšeni njegovi poznanici Sanel Softić i Edin Džubur, kojima preti kazna od najmanje pet godina zatvora.
Softić i Džubur bili su 4. maja sa Miladinom Kovačevićem u jednoj diskoteci u Bingamtonu u državi Njujork, kad se Softić posvađao sa 22-godišnjim Brajanom Stajnhauerom oko devojke. Softićev prijatelj Miladin Kovačević je napao Stajnhauera, udarivši ga nekoliko puta u glavu. Neki svedoci tvrde da ga je udarao i dok je ovaj bio u nesvesti. Sledećeg jutra policija je uhapsila Kovačevića, Softića i Džubura, a sudija je drugoj dvojici odredio kauciju od 10.000 dolara. Za Srbina kao glavnog osumnjičenog ta suma je podignuta na 100.000, ali su njegovi roditelji prikupili novac i početkom juna uplatili sudu. Samo tri dana pošto je izašao iz zatvora, Miladin Kovačević je pobegao iz SAD.

AFERA MEDENICA

I posle izgona iz Jugoslavije tokom osamdesetih godina i osude na 20 godina robije dr Rajko Medenica nije ostavljen na miru ni u Americi. Beogradski doktor proglašen je 1997. godine u SAD za šarlatana. FNI ga je uhapsio, jer ga je američka domaćica Gajli Tejlor, majka troje male dece, teško obolela od raka, tužila je svog doktora, jer je, kako je tvrdila, od opake bolesti lečio opasnim medikamentima.

Doktor Rajko Medenica se na sudu uzaludno branio da on ima svoje metode izlečenja raka koje se razlikuju od klasičnog načina lečenja.  Porota je posle saslušanja eksperata odbacila Medeničine tvrdnje i proglasila ga krivim. Domaćica Gajli Tejlor, majka troje male dece od 11, 9 i 7 godina, teško obolela od raka, koja je tužila svoga doktora od bolnice Hilton Hed u saveznoj  državi Južnoj Karolini, izvršnom presudom izrečenom u sudu u gradu Befortu dobila visoku odštetu od 14 miliona dolara!

U Americi je dr Rajko Medenica zbog ove predue ostao bez posla. Umro je u Njujorku sam i zaboravljen.

TAJNA MILE JOVOVIĆ

Pre dve decenije velika enigma za FBI bio je Bogić Jovović, srpsko-ruski emigrant, poznatiji danas kao otac velike holivudske dive Mile Jovović, koja je rođena u Kijevu. Sudbina se teško poigrala sa njenom familijom, pa Mila Jovović o tome nerado govori. Njen otac Bogić Jovović upisao je medicinu u Kijevu i oženio najlepšu glumicu ukrajinske kinematografije Galinu Loginovu. Da bi se dokopali Holivuda, o kome je cela porodica sanjala, posebno glumica Galja, preselili su se u London, jer je odatle Amerika bila bliža.

Čim su stigli u Kaliforniju sedamdesetih godina Bogić Jovović i njegova žena u holivudskim brdima kupili su kuću. Niko ih nije pitao odakle ima pare, jer je lepotica Mila samo koju sezonu kasnije počela da radi kao viđeni maneken.

Tek kada je 1983. izbio skandal sa ruskom mafijom, koja je uspela američkom zdravstevnom osiguranju da uzme milijardu dolara, otkriveno je da je otac Mile Jovović bio saučesnik, kome je pripao kolač od samo stotinak miliona. Bio je to najveći finansijski skandal u Kaliforniji. Sud je utvrdio da je Bogić Jovović naduvavao račune za medicinsku negu starih i iznemoglih koji su bili na teretu državnog osiguranja. Po čitavoj Americi imao je ambulante za preventivnu negu, preko kojih je napalćivao svoje napumpane račune.

Profit od ovog ilegalnog posla ulagao je, kako je tužba mislila, u šverc droge preko Meksika. To je bio dovoljan razlog da FBI prati i tajno snima Bogića Jovovića i prikuplja dokaze. Sud je bio nemilosrdan prema ovom Srbinu – Bogić Jovović je osuđen na trideset godina robije. Danas Bogić Jovović živi slobodno u Holivudu.

Marko Lopušina

Tags: Marko Lopušina

This news story was posted on Sunday, June 28th, 2009 at 9:29 am and is filed under Boško Radonjić. You can follow any responses to this news story through the RSS 2.0 feed. Both comments and pings are currently closed.