Gde su svi ti Srbi ubijeni u Sloveniju

Američki istoričar Borivoje Karapandžić, pisac dela o likvidacijama Srba u Sloveniji 1945. godine, uručio zahtev predsedniku Srbije da se ispitaju grobnice pobijenih Srba van Srbije.

Marko Lopušina | – Kada je predsednik Boris Tadić u septembru posetio Klivlend, upoznao sam se sa njim na prijemu i predao mu lično pismo s molbom da urgira da se iz Arhive Ozne objave spiskovi Srba i imena streljanih srpskih dobrovoljaca u Kočevju. Taj spisak pobijenih Srba je sa sobom iz Slovenije 1945. godine odneo Slobodan Penezić Krcun, šef Ozne. Moja supruga Ljiljana pitala je predsednika Tadića kada će njoj da se vratiti imovina, koja je oteta pre šest decenija u Beogradu. Predsednik Srbije nam je rekao da će “država sve to da ispita, da plati ili da vrati”.

Ovako govori američki istoričar Borivoje Karapandžić, jedan od najistaknutijih srpskih emigranata u SAD, pisac prve studije o likvidaciji pripadnika nacionalnih snaga u Sloveniji 1945. godine, koja je objavljena pod naslovom “Jugoslovensko krvavo proleće”.  Knjiga je objavljena pre tri decenije, ali Borivoje Karapandžić, kako nam je rekao, i dalje traga za istinom o grobnicama Srba van Srbije, u bivšim jugoslovenskim republikama.

- Komisija Vlade Slovenije za pitanje masovnih grobnica otkrila posmrtne je samo na Pohorju ostatke oko 15.000 ubijenih osoba. U Sloveniji ima 540 masovnih grobnica. Pronađeno je 134 skrivenih groblja sa vojnicima, 79 civilnih groblja, 72 groblja gdje su sahranjeni i civili i vojnici. Najveći masakr Srba izveden je u mestu Kočevski rog, o čemu se u Srbiji ćuti i zato vrlo malo zna – kaže Borivoje Karapandžić.

O zločinima komunista i partizana nad pripadnicima srpskih nacionalnih snaga Karapandžić je pisao u svojim knjigama “Građanski rat u Srbiji 1941-45″, “Prikazi iz emigracije”, “Spomenice srpskih dobrovoljaca”, “Kočevje – Titov najkrvaviji zločin” i “Jugoslovensko krvavo proleće”. Karapandžić piše u svojim knjigama da je sve do 1952. godine, kada je u FNRJ ubijen i poslednji pripadnik četničkih jedinica, trajao je obračun Ozne i Udbe sa ostacima nacionalnih snaga u Jugoslaviji. Gro te poražene vojske pobijen je na Kočevju u proleće 1945. godine, kada su Britanci i Amerikanci vratili Titu iz Austrije prebegle ustaše, četnike, ljotićevce, dobrovoljce, belu gardu i baliste, da ih Josip Broz pobije. Britanski lord Nikolas Betel, svedok i analitičar zbivanja u poratnoj Austriji, tvrdio je, pominje ga Karapandžić, da je zvanični London izručivanje prebeglica iz Jugoslavije partizanima i komunistima, izveo da bi zaustavio vojno nadiranje Titove armije na Zapad i da bi pružio ruku saradnje zvaničnom Beogradu.

- Slovenci i Hravati su, međutim, optužili samo Srbe za ubistva i likvidacije nacionalista u Sloveniji. Nije, međutim, samo Simo Dubajić, protiv kog je podignuta i optužnica, bio odgovoran kao partizanski oficir za nasilnu smrt nekoliko hiljada ratnih zarobljenika i civila. Tu odgovornost nose i Tito, i Ranković, i Kardelj, i Kidrič. Ali i Slobodan Penezić, i Mitja Ribičić, i Milka Planinc, koji su kao komesari brigada bili na mestu tog zločina. Oni su organizovali likvidaciju oko 12.000 ratnih zarobljenika. Pobijeni su pripadnici Srpskog dobrovoljačkog korpusa iz Srbije, Srbi crnogorski četnici, ali i dosta civila koji su se iz Srbije povlačili u vreme odlaska Nemaca. Tačan broj i imena stradalih Srba se ne znaju, jer zvanični Beograd skriva te podatke – smatra Borivoje Karapandžić.

Prema njegovim tvrdnjama slovenačka komisija još nije završila rad i planira da otvori još 19 grobnica u okolini Maribora i Kidričeva. Hrvatska je počela radove na istraživanju mesta stradanja i ubistava hrvatskih boraca. Jedino Srbija u Sloveniji ništa ne istražuje.

- Koliko ja znam Slobodan Penezić je kao načelnik Ozne spisak streljanih Srba u Sloveniji predao u arhiv tajne policije. Taj spisak je potom prebačen u drugi arhiv, tačnije u depo koji se nalazi kod Umke. Ja već decenijama tragam za tim spiskom kao istorijskim dokumentom o likvidaciji srpskih dobrovoljaca. Pismo koje sam dao Borisu Tadiću u ruke, slao sam pre toga i Slobodanu Miloševiću, ali i dr Vojislavu Koštunici, kada su bili prvi ljudi u Srbiji. Njih dvojica mi nisu nikada odgovorili. Nadam da će Boris Tadić i država Srbija da uslišaju moju molbu da se otkrije istina – kaže Karapandžić. 

I predlaže:

- Komisija za istraživanje grobnica stradalih u Srbiji, koja je osnovana na inicijativu “Novosti”, trebalo bi da proširi svoje istraživanja i van Srbije. Bivša Jugoslavija, tačnije, Slovenija, Hrvatska, BiH i Crna Gora su puna grobnica pobijenih Srba iz tih krajeva, ali i iz Srbije. Svedoci iz emigracije tvrde da je posle Drugog svetskog rata ubijeno oko 250.000 ljudi. I ako ih vi živi ne otkopate, mrtvi će iz zemlje, kad-tad progovoriti, Jer, ti pobijeni Srbi su deo srpske istorije koju ne smemo da zaboravimo. Ako ne kažemo istinu o njima, te tajne grobnice će nas stalno podsećati kako smo kao narod, sami sebi činili zlo – upozorava Borivoje Karapandžić.

POBIJENI PUKOVI

Pred naletom partizana maja 1945. godine, u Austriju su se povukla tri puka Srpskog dobrovoljačkog korpusa, koji je predvodio Radoslav Tatalović, četnici Pavla Đurišića, koje je vodio major Vaso Vukčević, slovenački domobranci sa komandantom generalom Francom Krenerom, tridesetak hiljada izbeglica iz Slovenije, koje je vodio biskup Rožman.

- Englezi su od 24. do 29. maja 1945. godine, na prevaru, pod izgovorom da ih šalju u Italiju, izručili Titu sve prebeglice. Prevozili su ih, prvo kamionima do Vilaha i Jesenica, a zatim vozovima u logor Ćent Vid kod Ljubljane. U Maribor je doveženo 8.000 slovenačkih domobrana i 6.000 Srba. Tu ih je posetio Slobodan Penezić – Krcun, u svojstvu predsednika Komisije DFJ za amnestiju. Borivoje Karapandžić tvrdi da je Penezić zapravo doneo Titovo naređenje za likvidaciju prebeglica, koje su i poslate na stratište u Kočevje – tvrdi Borivoje Karapandžić.

Kada su vraćeni u Jugoslaviju srpske nacionalne snage su progonile jedinice pet divizija III armije, pet divizija II armije i dve divizije I armije, kao i formacije IV operativne zone Slovenije. Među komandantima bili su Ivan Matija-Maček, Maks Baće i Jovo Kapičić, Boško Šiljegović, generali Hočevar, Kosta Nađ, Petar Drapšin i Zdenko Zavadlov iz slovenačke Ozne, Milan Basta, ali i politički komesar  Relja Savović.

- U Kočevskom rogu ubijeno je oko 3.000 srpskih dobrovoljaca, oko 1.000 crnogorskih četnika i 1.000 ruskih belogardejaca. Kod Zidanog Mosta streljano je oko 6.000 Crnogoraca, na čelu sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Joanikijem i 70 srpskih pravoslavnih sveštenika iz Crne Gore. Na padinama Pohorja uništeni su životi i 8.000 četnika vojvode Pavla Đurišića, koji su vraćeni iz Pliberka – piše Borivoje Karapandžić.

NEDIĆEV ROĐAK

Borivoje M. Karapandžić je po obrazovanju geometar, a po profesiji nastavnik i pisac. Blizak je rođak Milana Nedića. Poreklom je iz Valjeva, gde je rođen 1921. godine. Radio je biruo kraljevske vlade i sa Srpskim dobrovoljcima se 1944. godine povukao u Sloveniju. Preživeo je masakr, jer je prebegao u Italiju. U izbegličkim logorima u Italiji i Nemačkoj je uređivao srpske novine. Sa suprugom je 1950. emigrirao u SAD i radio kao gradski činovnik u Klivlendu. Podigli su petoro dece, Dušana, Aleksandra, Adama, Milovana, Angelinu i Zoricu. Autor je trideset knjiga i najpolodniji je živi pisac u dijaspori. Upravo je predsedniku Srbije poklonio svoju poslednju knjigu “Istorija Srba i SPC u Americi i Kanadi”.