Srbi u američkoj političkoj eliti: Tiha diplomatija Branka Terzića

Bivši senator u Viskonsinu i državni sekretar Federalnog komiteta za energetiku Branko Terzić bio je lični prijatelj trojice predsednika: Ronalda Regana i starijeg i mlađeg Buša.  

KUMOVI Porodica Branka Terzića sa Karađorđevićima

KUMOVI Porodica Branka Terzića sa Karađorđevićima

MALO je ljudi u SAD, a još manje američkih Srba, koji lično poznaju trojicu američkih predsednika, Ronalda Regana, Džordža Buša starijeg i Džordža Buša mlađeg. Tu privilegiju, međutim, ima Branko Dušana Terzić, član Republikanske stranke SAD i doskorašnji direktor u vašingtonskoj firmi Deloitte and Touche, zadužen za jugoistok Evrope. Kada gospodina Terzića pitamo koliko su Regan, pa otac i sin Buš odgovorni za dešavanja na Balkanu i stradanja srpskog naroda, lojalan liderima svoje stranke, on odgovara:

– To pitanje nije u mojoj nadležnosti, jer ja sam samo stručnjak za energetiku i naučnik!

Dobri poznavaoci srpske kolonije u SAD, međutim, tvrde da je upravo Branko Terzić čovek koji se poslednjih godina bavi tihom diplomatijom i koji je u Beloj kući ubedio američkog predsednika Džordža Buša mlađeg da primi srpske državnike i čuje srpske stavove. Ovu tvrdnju Terzić nije ni potvrdio, ali ni demantovao, mada nam je otvoreno priznao da ima jako dobre odnose i sa bivšim predsednikom SAD.

TERZIĆ je kao dete ratnog izbeglice rođen u Nemačkoj 1947. godine. Zajedno sa roditeljima, ocem Dušanom i majkom Oliverom stigao je u SAD 1950. Završio je Državni univerzitet Viskonsin i 1972. stekao diplomu iz oblasti nauke o energiji. Usavršavao se iz inženjeringa na univerzitetima Market i Vičita.

– Bio sam kapetan Nacionalne dobrovoljačke garde i komandant baterije 57. brigade. Od 1969. do 1971. godine bio sam procenjivač kadrova u kompaniji Appraisers Association of America. Godine 1972. radio sam u kompaniji Wisconsin Electric Power. Otvorio sam vlastitu firmu “Terzić i Mejer”, koja je davala savete opštini Milvoki o vrednostima inženjeringa. Bavio sam se i poslovima izdavaštva u firmi C. A. Turner Utility Reports – priča o počecima svoje karijere Branko Terzić.

Član je Republikanske stranke za državu Viskonsin. Kandidovao se 1976. godine za senatora države Viskonsin, ali nije pobedio. Bio je saradnik predsednika Ronalda Regana u rangu ministra, i stručnjak za energiju iz Milvokija, kog je predsednik Džordž Buš stariji doveo u Vašington i postavio za državnog sekretara Federalnog komiteta za energetiku da rešava energetske probleme SAD.

– Kad sam, još sedamdesetih, bio mladi politički lider, u Republikanskoj partiji države Viskonsin upoznao sam Džordža Buša starijeg. U to vreme on je bio nacionalni direktor Republikanske partije u SAD. Odmah mi se dopao i podržao sam i njega i njegovu politiku. Buš stariji je posvetio život služenju svojoj zemlji, prvo kao ratni pilot u Drugom svetskom ratu, a potom kao američki kongresmen, ambasador, direktor, potpredsednik, i na kraju kao predsednik SAD. Njegova životna želja je bila da služi američkoj vladi i američkom narodu, a ne izvlačenje profita iz politike i biznisa, kako neki njegovi kritičari danas vole da govore. Koliko ja znam, Buš je vodio privatni biznis samo u onim periodima kada nije bio u službi američke administracije. Više od trideset godina sam u društvu bivšeg predsednika i znam da je uvek mnogo više brinuo o blagostanju američkog naroda, nego o svom ličnom – ispričao je nedavno Terzić.

Krajem sedamdesetih Terzić je bio predsednik Komiteta predsedničke kampanje Džordža Buša starijeg u Milvokiju. To mu je otvorilo put kao visokim državnim poslovima, jer ga je Li Drajfus, guverner Viskonsina, 1981. postavio za šefa Komisije za javni servis. Kao član ove komisije, Terzić je bio predsedavajući u brojnim regulatornim komitetima i postao istaknuto ime, u američkim okvirima, kao ekspert za regulaciju energetskih i telekomunikacionih kompanija.

Novi guverner Tomi Tompson Terziću je ukazao poverenje i postavio ga u Upravu za klađenje, da reguliše kockanje na hipodromima. Terzićevim postavljenjem za prvog predsednika novostvorene Trkačke komisije države Viskonsin za kontrolu klađenja na konje i hrtove, otvoren mu je 1987. put u Senat Viskonsina. Kada je američki predsednik Džordž Buš 1990. razmišljao o Federalnoj energetskoj regulatornoj komisiji, setio se sjajnog inženjera i čoveka iz Milvokija, i Branka Terzića postavio za komesara.

Time je Terzić postao prvi srpski Amerikanac rođen u inostranstvu, u Nemačkoj, koji je dostigao visoku poziciju u vladi SAD. Glavni uspeh ove komisije u toku njegovog mandata bio je razdvajanje industrije prirodnog gasa za transport i snabdevanje. Ta njegova inicijativa donela je uštedu potrošačima od milijardu dolara.

Za Terzića se i danas priča da je jedini američki Srbin koji se družio sa četvoricom američkih predsednika. Uvršten je u knjige “Ko je ko u američkoj politici” i “Ko je ko među budućim liderima u Americi”.

– Imao sam priliku da, kao čovek američke administracije, upoznam, pored Buša starijeg i Buša mlađeg, i bivše predsednike Džeralda Forda i Ronalda Regana – kaže Terzić i objašnjava: – Rukovao sam se i sa Bilom Klintonom, ali to nisu bili trajna poznanstva i kontakti, već više protokolarni susreti i razgovori. Dok sam pre dvadeset godina bio aktivan kao republikanac, sarađivao sam i sa Henrijem Kisindžerom, tvorcem moderne, američke spoljne politike. Mene je, međutim, profesionalni posao odvojio od aktivne politike i ja se poslednjih godina sve manje viđam i sve manje sarađujem sa ljudima iz Bele kuće. Dok sam bio član Bušove administracije, uspostavio sam jako dobre odnose sa mnogim američkim političarima, koji su i danas u Beloj kući, Stejt departmentu ili Ministarstvu za energetiku. Imam i kontakte sa raznim komitetima Kongresa i kongresmenima iz moje države Viskonsin, ali i sa onima koji su zaduženi za pitanja energetike i međunarodne poslove – otkriva nam Branko Terzić.

U firmi u Yankee, bio je 1995. predsednik Upravnog odbora i delegat SAD za energetsku industriju u Transatlantskom poslovnom dijalogu. Bio je saradnik Svetske banke, američkih ministarstava i Bele kuće, predavač menadžmenta na čuvenom Jejlu, analitičar USAID, Programa partnerstva i evropskog Instituta za razvoj i upravljanje električnom strujom. Imao je vlastitu konsultansku firmu za energetiku, a danas je direktor kompanije “Berkli grupa” za istraživanja energetike. Sarađuje sa ljudima iz Svetske banke, raznih instituta, organizacije MMF, kao i sa bivšim zvaničnicima Stejt departmenta.

– Pošto nisam amerikanizovao moje ime i prezime, gde god da se javno pojavim, Amerikanci me pitaju za moje poreklo. Ja im kažem da sam Srbin, ponosan na moje nasleđe, kao i na srpske organizacije: Kongres srpskog ujedinjenja, Srpski nacionalni savez, Srpska narodna odbrana i Nacionalno društvo “Štit” u Kanadi, sa kojima kao kraljev ađutant sjajno sarađujem – kaže Terzić i dodaje:

– Često me američki političari i bivši predsednici pitaju o situaciji u Srbiji, o mojoj porodičnoj istoriji i o tome kako se osećam zbog svega što se dogodilo na Balkanu. Pokušavam, naravno, da im objasnim naše srpsko viđenje tih događaja, ali bez dubokog zalaženja u srpsku istoriju, jer Amerikanci nemaju velikog razumevanja za daleku istoriju. Zato se trudim da budem kratak i jasan i ubeđen sam da sam uspeo mnogim zvaničnicima, političarima, kongresmenima i članovima administracije da objasnim da Srbija mnogo više želi mir i stabilnost na Balkanu, nego neke druge zemlje u tom regionu – gotovo ispovedno je ispričao Branko Dušana Terzić, jedan od najuticajnijih Srba u američkoj administraciji, koji živi u Vijeni u državi Virdžinija.

KUMSTVO SA KARAĐORĐEVIĆIMA

KUM njegove dece je prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević. Terzić je imenovan je za prvog prestolonaslednikovog ađutanta i direktora Kancelarije prestolonaslednika Aleksandra u SAD. U znak priznanja za službu u kraljevskoj porodici, prestolonaslednik ga je odlikovao Velikim krstom viteškog reda Svetog Mihajla.