Srbi u američkoj političkoj eliti: Poglavica koji je obogatio Indijance

– Marko Lopušina –

Ričard Milanović, sin doseljenika Stevana i skvo Lavern Migel, bio je poglavica svih Indijanaca Amerike, visoki funkcioner Republikanske stranke i prijatelj predsednika Džordža Buša.

KADA je 2012. godine u Palm Springsu preminuo Ričard Milanović, poglavica svih američkih Indijanaca, na njegovoj sahrani bili su predstavnici Bele kuće, ali i srpske zajednice iz Nevade i Kalifornije.

Tom prilikom Amerikanci su odali počast ovom Srbinu indijanske krvi i rekli da je Milanović bio politički lider indijanske zajednice u SAD i predstavnik Indijanaca u Senatu SAD.

Ričardov otac Stevan Milanović, Srbin iz Zagreba, doselio se dvadesetih godina prošlog veka u SAD. Zaposlio se u čeličani u Geriju. Na proputovanjima je 1928. godine u Palm Springsu upoznao Lavern Migel, Indijanku iz plemena Agva Kalijente. Oženio se indijanskom princezom i 1943. godine dobio sina.

NEPOSREDNO pred smrt, dok je vodio bitku sa kancerom u medicinskom centru “Ajzenhauer” u Palm Springsu i iščekivao da iz Beograda stigne njegov srpski pasoš, koje mu je obećalo Ministarstvo za dijasporu Srbije, poglavica Milanović je ispričao svoju biografiju:

– Majka Lavern, ćerka indijanskog poglavice, me sama podizala, jer je moj otac Stevan učestvovao u Drugom svetskom ratu i nije mnogo vremena provodio kod kuće. Upoznao sam ga mnogo godina kasnije, kada sam bio petnaestogodišnjak. Kao Indijanac iz rezervata mogao sam da pohađam samo jeftine socijalne škole. Radio sam u fabrikama i hotelima, ali nisam stizao da istovremeno budem i dobar učenik. Ipak, uspeo sam nekako sam da upišem državni univerzitet, ali sam ga ubrzo napustio zbog novčane oskudice. Početkom šezdesetih godina proveo sam tri godine u američkoj vojsci. Pri tom, moja porodica je teško živela. Dobijali smo hranu od države kao socijalnu pomoć. To me je podstaklo da probam da poboljšam život u plemenskoj zajednici.

ŽELjA da pomogne saplemenicima bila je presudna da se Ričard uključi u politiku.

– Po povratku u indijansku koloniju, krajem šezdesetih, kandidovao sam se za člana Saveta plemena Agva Kalijente. Prva tri puta sam izgubio. Tek na četvrtim izborima, početkom sedamdesetih, postao sam zvanični zastupnik plemena – pričao je Ričard Milanović.

Njegov dugi radni staž u borbi za prava indijanskog plemena započet je 1978. godine, članstvom u Plemenskom savetu. Prva funkcija Milanovića u plemenskoj hijerarhiji bila je mesto sekretara, da bi 1984. postao poglavica, tačnije predsednik Plemenskog saveta. Pobedu na izborima doneo je njegov program agrarne reforme indijanskih rezervata.

Na pitanje otkud mu energija da se istovremeno bavi i biznisom i politikom, Milanović je uvek odgovarao:

– U meni teku snažna indijanska i snažna srpska krv. Od oca sam naučio da radim, a od majke Lavern Migel iz plemena Agva Kalijente da se borim.

MILANOVIĆ je izabran za poglavicu 1984. i odmah formira preduzeće “Razvojna grupa Agva Kalijente”. Na njegov nagovor Indijanci su uložili plemenski novac, podigli kredite i 1993. kupili “Spa hotel” u Palm Springsu. Tako je indijanska kompanija zakoračila u kockarsku industriju i posle dve godine otvorila i kazino “Spa rizort”.

– Napokon smo se izvukli iz siromaštva. Više od polovine mojih saplemenika je do 1994. živelo ispod granice siromaštva. Uprava kompanije “Agva Kalijente” sada je mogla da svojim ljudima obezbeđuje zdravstveno osiguranje, subvencije za stanove, studentske stipendije. Zahvaljujući prihodu od kockarskih poslova, naše pleme je finansiralo i izgradnju biblioteke i stanice policije, a dalo je i 800.000 dolara za razvoj kulture u Palm Springsu i obližnjem Katedral Sitiju.

Finansijski su pomogli u izgradnji Muzeja američkih Indijanaca u Vašingtonu i Muzeja plemena Agva Kalijente u Palm Springsu.

Zahvaljujući njihovoj incijativi, u Palm Springsu su izgrađeni i Kongresni centar, novi hotel, kazino i fitnes-centar, u koje je uloženo više od 300 miliona dolara.

POGLAVICA je pod stare dane završio 1996. godine studije ekonomije i tako stao rame uz rame sa svojim potomcima.

– Veoma sam ponosan na svoje šestoro dece, koja su završila univerzitete u Kaliforniji i u svetu. Za razliku od mene, oni govore plemenski jezik kajula, najmlađi sin taj jezik predaje u indijanskoj školi – priča Ričard, koji je u međuvremenu izrastao u pravu političku ličnost.

PRVI BIZNISMEN ARIZONESTEVAN Stiv Gudović, bivši student Arhitektonskog fakulteta, sedamdesetih godina je krenuo iz Beograda u Čikago. Već deset godina zaredom “Arizona biznis žurnal” svrstava ga među deset najznačajnijih poslovnih ljudi u Arizoni. Kao predsednik Privredne komore Arizone vodi ekonomsku politiku ove države. Vlasnik je kompanije “Big park voter”, kontroliše više naftnih bušotina u Teksasu, vodovod u Sedoni i osnivač je Fonda za pomoć deci iz Bosne i Hercegovine.

– Pozicija vođe jednog indijanskog plemena doprinela je da Milanović postane poglavica svih američkih Indijanaca, savetnik američke vlade za finansije i trezor, savetnik kalifornijskog guvernera Arnolda Švarcenegera, direktor Centra za zemljište u Kaliforniji i predsedavajući Kulturne komisije za etničke Amerikance. Jedan je od osnivača Filsmkog festivala u Palm Springsu – opisuje ga kalifornijski hroničar Erik Sandoval.

KRAJEM 2005. godine Ričard Milanović je dobio nagradu “Vendel Čin”, koja nosi ime jednog od boraca za indijanska prava. I 2006. godine je dobio američku nagradu za humanitarno vođstvo indijanske i američke zajednice.

Ovog Srbina je američki magazin “Biznis” 2010. godine proglasio najuspešnijim poslovnim čovekom u nacionalnoj kockarskoj industriji, jer je njegova kompanija “Agva Kalijente” prošle godine zaradila čak osam milijardi dolara.

Prema ovim službenim podacima, Milanović je bio najuspešniji i najbogatiji Srbin na svetu. Njegova firma imala je 400 hotela i kazina širom SAD i godišnji promet od 80 milijardi dolara.

Dolarsko bogatstvo donelo mu je, međutim, ljutog neprijatelja. Došao je u sukob sa kalifornijskim guvernerom Arnoldom Švarcenegerom, koji je rekao da “poglavica Milanović manipuliše suverenitetom indijanske zajednice i sprovodi monopol unutar plemenskih rezervata”.

Ipak, ovaj čuveni “terminator” je ubrzo povukao svoje optužbe i nazvao Milanovića vizionarom koji brine o interesima svog naroda.

RIČARD Milanović je bio ugledni član brojnih indijanskih organizacija, a u američkom Senatu i zvanični zastupnik starosedelaca iz indijanskih plemena u SAD. Kao visoki funkcioner i veliki donator Republikanske stranke, ovaj Srbin indijanske krvi je postao i prijatelj američkog predsednika Džordža Buša starijeg i prijatelj budućeg predsednika Braka Obame.

Njegova Firma “Agva Kalijente” je godišnje poklanjala više od 1,3 miliona dolara u humanitarne svrhe. Sa više od 20 miliona pomogla je u kampanjama mnogih kandidata na izborima u Americi. Predsedničku kampanju Džordža Buša mlađeg poglavica Ričard Milanović je finansijski podržao sa nekoliko miliona dolara.

– Milanović je svojim radom zadobio ogromno poštovanje cele zajednice, ne samo plemena u kom je odrastao. On je ikona Palm Springsa – rekao je državni senator Džim Bejtin.

Poglavica Ričard Milanović je imao šestoro dece iz dva braka i desetoro unuka. Stalno je maštao o Srbiji.

– Ako ozdravim, voleo bih da dođem i vidim očevu otadžbinu i Srbiju. Ako ne ozdravim, moj sin Aleks i ćerka Tijana će sigurno doći u Beograd. Već uče srpske reči – govorio je Ričard Milanović neposredno pre smrti.