Princ Čarls i opasni Srbi: Britanske prevare

– Marko Lopušina –

Srbija se sprema da zajedno sa Velikom Britanijom obeleži 180 godina od uspostavljanja prvih političkih i diplomatskih odnosa. Tokom srednjeg veka Britanci i Srbi su imali sporadične diplomatske kontakte. Potom je usledila zvanična misija pukovnika Džordža Lojda Hodžisa, koji je kao prvi britanski konzul predao akreditive knezu Milošu 5. juna 1837. godine. Misija prvog predstavnika V. Britanije u Srbiji, čim je obavljeno uspostavljanje diplomatskih odnosa Londona i Beograda, završila se neslavno dve godine kasnije. Postavljenje Hodžisa, piše istoričar Čedomir Antić „bio je više manevarski potez u nadmetanju između velikih sila nego čin podrške osamostaljivanju Srbije od Otomanskog carstva“.

Britansko-srpski odnosi su započeli pre 180 godina prevarom zvaničnog Londona. U tom stilu su Englezi, videćemo i dalje nastavili da se ponašaju prema Srbima. Otuda i pitanje:

– Zašto narednog da se leta slavi 180 godina (ružnih) diplomatskih odnosa Velike Britanije prema Srbiji?

Bez poštovanja Srbije kao partnera Velika Birtanija je uvek u prvi plan gurala samo svoje političke interese. Oni su bili sadržani u u cilju britanskog kraljevstva da sačuva svoju imperiju i da prilikom raspodele sveta pod svoj uticaj stavi nove prostore i države, ali  ida suzbije nepoželjne narodne kakvi su za London bili Srbi. U prvoj polovini 19. veka Velika Britanija je štitila interese Turske na račun Srbije. Na Berlinskom kongresu 1878. godine prilikom raspada osmanlijskog carstva Britanija je tražila da se Srbija odrekne mnogih srezova u korist Turske!?

Godine 1903. godine Britanija je bila prva zemlja koja je sa Srbijom prekinula diplomatske odnose posle atentata na kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu. Pet godina kasnije zvanični London je da bi ukočio razvoj Nemačke podržao aneksiju BiH od strane Austrougarske. Zvanični London je potom bio 1912. godine protiv srpskih interesa u balkanskim ratovima.

Na početku Prvog svetskog rata 1914. godine Velika Britanija je tražila da se Srbiji oduzmu teritorije na severu zemlje. Posle Velikog rata Britanci su se tada, (a i sada), zalagali za Veliku Albaniju. Tokom Velikog rata nije se ponašala kao lojalni saveznik. Prevrat 27. marta 1941. godine, kojim je Kraljevina Jugoslavija uvučena u Drugi svetski rat, finansirala je zlatnim funtama britanska tajna služba. Tada su Britancima Srbi bili potrebni kao saveznici.

Englezi su potom izdali srpskog kralja Petra Drugog Karađorđevića, ministra i komandanta njegove kraljevske vojske Dragoljuba Mihailovića. Iako se decenijama borila protiv Srbije kao protiv “male Rusije”, britanska politika je okrenuli leđa Draži monarhisti i doveli ruskog komunistu Tita na vlast. Srbi su 1944. godine tako gurnuti u sovjetski lager. Time su Britanci direktno odredili politički život i sudbinu srpskog naroda.

Najmoćniji vladari sve zemlje, britanski ratni premijer Vinston Čerčil i jugoslovenski doživotni predsednik Josip Broz bili su masoni. Britanska braća slobodnih zidara bitno su uticala na razvoij masonerije u modernoj Srbiji, tako što su za velikog majstora postavili svog čoveka. U međuvremenu  uVladi Srbije radila su 33 masona.

Britanci su nas ubijali bombama 1945. i 1999. godine. Njihov tajni agent odveo je Slobodana Miloševića na robiju i u smrt. Zajedno sa Amerikancima oduzeli su nam Kosmet i dali ga Albancima. Po Balkanu su jurili da uhvate Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Potom su Englezi došapnuli Crnogorcima da treba da odvoje Crnu Goru od Srbije i stvore nezavisnu državu. Najnoviji predlog Rezolucije o Srebrenici bio je 2015. godine vrhunski potez te londonske antisrpske politike.

– Nedovoljno poznavanje prošlosti navodi na zaključak da je mnogo iracionalnog u odnosu Engleske i Srbije, počev od premijera Dizraelija i prvih otvorenih stajanja Londona na stranu Albanaca. Ali ne, sve je tu hladno, proračunato i racionalno, razvija se preko Berlinskog kongresa, krize i kraja Obrenovića do Drugog svetskog rata, podrške komunistima, razbijanja Jugoslavije i na kraju do 1999. godine kada Engleska predvodi medijsku, političku i vojnu kampanju protiv Srbije. Ta rabota izvodila se s ciljem otimanja Kosova i Metohije od Srbije. Spajanje kružnice koju je počeo da crta Dizraeli – tvrdi Ratko Dmitrović, glavni urednik i komentator “Večernjih novosti”.

Koliko nas Britanci mrze vidi se i po tome što njihovi mediji omaložavavaju svetskog teniskog šampiopna Novaka Đokovića zato što je Srbin. I što u strahu od seobe migranata na Ostrvo, britanska ministrka odbrane Peni Mordaunt krajem maja 2016. godine reče i ostade živa:

– Ukoliko Velika Britanije ostane u Evropskoj uniji biće izložena teroristima, kriminalcima i gangsterima, jer će na hiljade takvih iz Srbije, Turske, Albanije, Crne Gore i Makedonije, kada se i ove zemlje priključe EU, pohrliti ka Britaniji. U tom slučaju značajno bi se povećao broj ubistava, kidnapovanja kao i broj onih koji poseduju oružje. U Srbiji i Crnoj Gori četiri od deset osoba imaju oružje dok je u Britaniji taj odnos sedam od sto. Ove zemlje imaju visoku stopu kriminala, probleme sa bandama, terorizmom i siromaštvom. Mi im trenutno šaljemo dve milijarde funti kako bi ubrzali proces pridruživanja EU – zaključila je Mordauntova.

Prema tvrdnjama istoričara imperijalistički ciljevi Velike Britanije uvek su bili u sukobu sa interesima Srbije. Zbog toga su se Srbi često smatrali izdatim od strane Londona? Britanski premijer Vinston  Čerčil, stariji gospodin sa ružnim licem koji često puši debele cigare, bio je mecena vladavine Josipa Broza nad Srbima u drugoj Jugoslaviji. Tito je imitirao Čerčila ne samo kao pušač cigara, već i kao imperijalistički vladar Trećeg sveta.

Marko Lopušina ispred bilborda njegove nove knjige

Naučnici , uostalom tvrde da nas Srbe britanski političari uvek smatraju za “male Ruse”, “za dno Evrope” i za “krvave ubice” . Nejasno je onda zašto su u takvu zemlju Britanci u martu 2016. godine poslali svog budućeg kralja princa Čarlsa? I zašto u Beogradu sedi Majl Devenport, šef Delegacije EU?

Računajući na srpsku lakosmislenost, zaborav i gostoprimsvo hladni Englezi pokušavaju d anam s euvuku pod kožu i stave nas pod kontrolu !?

Danas Majkl Devenport, kao zastupnik EU, pokušava da bude novi Čerčil i da određuje kako treba da se ponaša zvanični Beograd. Dok zvanični London ceni da se Beograd previše približio Moskvi, misionar Devenport kao Čerčil ima ulogu da odredi sudbinu srpskog naroda. On će da donese konačnu odluku da li je Srbija spremna napusti prijateljstvo sa Rusijom, da uđe u EU i kako to da se sprovede u delo, pod njegovom kontrolom.

Kada je Srbija u toj diplomatskoj igri dugoj skoro 180 godina, prvi put lane hladno odgovorila Velikoj Britaniji i gurnula je na dno liste velikih sila koje utiču na Beograd, zvanični London je poslao u našu zemlju Srbima najomiljenijeg Engleza i rođaka srpske kraljevske porodice.

Princ Čarls prošetao se Srbijom u martu 2016. godine. Prestolonaslednik i budući britanski krlja dočekan je sa izuzetnom pažnjom. Njegova zvanična poseta, međutim, nije izmenila stav zvaničnog Beograda, a ni mišljenje običnih Srba prema Velikoj Britaniji.

I posle odlaska princa od Velsa iz Srbije naš narod se i dalje glasno pita:

– Zašto Britanci mrzi nas Srbe ?