Intervju: Država namerno zaboravlja dijasporu

Marko i Dušan Lopušina

Marko i Dušan Lopušina

– Intervju sa autorom Markom Lopušinom –

Povodom izlaska prve ENCIKLOPEDIJE SRPSKE DIJASPORE autor Marko Lopušina govori o odnosu matice i rasejanja i uticaju dijaspore na evroatlanske integracije Srbije: Strane na vlasti SNS i SPS ne žele saradnju sa Srbima u rasejanju, jer oni ne podržavaju vlast i jer su ocenjeni kao opozicija, kojoj je zabranjeno učešće u glasanju i političkom životu u Srbiji – kaže Lopušina.

1) Koji je Vaš stav povodom fenomena dijaspore iz perspektive njene vrednosti za otadžbinu uopšte (npr. )

Dijaspora je pozitivan istorijski, društveni i politički fenomen za maticu tj. otadžbinu iz najmanje tri razloga:

Srbi u rasejanju ostavljaju tragove srpske kulture, čime pokazuju d a su imali uticaj na domicilne zemlje i njihovu kulturu. U svetu danas ima više od 100.000 srpskih toponima, hramova, spomenika, institucija. veoma značajnih ličnosti.

Oko 2, 5 milona članova srpske dijaspore godišnje šalje u otadžbinu oko 4 milijarde dolara, čime doprinosi društvenom i ekonomskom standardu i stanovništva. Uz to dijaspora ulaže novac u izgradnju kuća i preduzeća, u nove tehnologije čime utiče na razvoj privrede.

Kao glasači i kao patriote ljudi iz dijaspore učestvuju u političkom životu otadžbine i domiciklnih zemalja i time daju svoij doprinos razvoju demokratije.

1a) Da li je dijaspora prednost, prepreka, nešto potpuno nevažno, itd. za istorijsku otadžbinu)?

Ljudi iz rasejanja su neraskidivi deo nacionalnog bića i zbog toga su i deo istorije otadžbine. Dijaspora je prednost, jer je most prema drugim državama i činilac uspostavljanja dijaloga i saradnje otadžbine sa durigm zemljema sveta. Ume d a bud e prepreka ako zemlje ne sarađuju i žive u nesporazumima i političkim duelima.

2) Šta mislite o tvrdnji da dijaspore danas predstavljaju vrstu moćnog ne-državnog političkog aktera čiji politički značaj i uticaj stalno raste i može čak prevazići uticaj više tradicionalnih ne-državnih aktera (npr. NVO, radikalne grupe i organizacije, itd) u kratkom periodu?

Slažem se sa ovom tvrdnjom, jer dijaspora u nekim zemljama (Poljska, Mađarska, Grčka, Kina, Rusija) predstavljaj vrstu moćnog ne-državnog političkog aktera čiji politički značaj i uticaj stalno raste i bitno utiče na razvoj i ponašanje država.

3) Koja sredstva imaju savremene dijaspore na raspolaganju kako bi izvršile politički uticaj na svoje istorijske otadžbine?

Pre svega pravo glasa i političkog delovanja.  A potom i instituciju političkog lobiranja i finanisiranja stranaka, čime utičeu na političke procese. U Hrvatskoj je dijaspora doprinela demokratizaciji zemlje i nezavisnosti nove države.

4) Koji faktori, odnosno preduslovi su potrebni da bi se politički mobilisale savremene dijaspore i osposobile da delaju politički u korist svojih otadžbina?

Prvo patriotski i nacionalni osećaj i naboj u smislu narodnog pokreta, artikulisana potreba ka promenama, politički sistem koji funkionice u oba smera od matice ka dijaspori i natrag, aktivnosti političkih stranaka i njihovih lidera, i volja naroda u dijaspori kakva je postojala kod srba krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.

5) Da li je današnja srpska dijaspora politički aktivna?

Srpska dijaspora je danas samo delimično aktivna. Iz najmanje dva razloga. Prvi je jer je nastavkom novih država iz bivše Jugoslavije, kao zemlje svih Srba na Balkanu, srpska dijaspore podeljena na Srbe iz Hrvatske, iz BiH, iz Crne Gore, iz Slovenije. Drugo, otadžbina Srbija diplomatski i zakonski može da utiče u dijaspori samo na Srbe iz Srbije, na svoje državljane, a ne i na Srbe iz drugih srpskih krajeva sa Balkana, jer su oni sada državljani drugih zemalja.

6) Postoje li bilo kakve instance političkog uticaja (pozitivnog ili negativnog) koji je izvršila srpska dijaspora (posebno ona u EU) u protekle dve decenije?

Srpska dijaspora je u vreme komunizma bila prioritet spoljne politike Jugoslavije. I doprinela je zbližavanja Jugoslavije i država Evropske zajednice. Srpska dijaspora je od početka devedesetih doprinela demokratizaciji otadžbine, bržoj tranziciji i uvođenja ranog kapitalizma, učestvovala je u medijskoj odbrani otadžbine i naroda, dala je tri ministra i više visokih funkcionera Vladi Srbije, donacijama tj. samodoprinosima je pomagala ekonomski razvoj zemlje, pružala je humanitarnu pomoć svom narodu. Najkativniji u tome bili su SNO i KSU iz S. Amerike i savezi Srba iz zemalja EU.

7) Prema tvom znanju i iskustvu, gde u EU je srpska dijaspora najsnažnija, u smislu institucionalne organizacije i političkog kapitala?

Najsnažnija je tamo gde je najbrojnija u Nemačkoj (500.000) i u Austriji (300.000), zatim tamo gde ima status nacionalne manjine (Rumunija, Mađarska) Slovačka, Češka, Hrvatska). Srpska dijaspora ima svoje nacionalne saveze, svoju jedinstvenu Srpsku pravoslavnu crkvu, udruženja i klubove, kao i pojedince članove partija u tim državama i članove parlamenta (Mađarska, Austrija, Rumunija, Hrvatska).

8) Kakva je situacija u srpskoj eliti, odnosno društvu uopšte u vezi sa srpskim EU integracijama, imajući u vidu sve izazove sa kojim se EU skoro suočavala?

Srpska elita podržava evropske integracije, jer veruje u modernizaciju i demokratizaciju zemlje, ako se pravilno koriste isustva i standardi EU. Srpsko društvo je podeljeno po tom pitanju i ne deli mišjenje elite, jer nema dovoljno saznanja od dobrim stranama evropskih integracija, već sledi svoju tradiciju i staro mišljenje o održanju postojećeg stanja.

9) Mogu li dijaspore uopšte i srpska dijaspora posebno pozitivno doprineti procesu EU integracija svojih istorijskih otadžbina?

Mogu ako to vlast u otadžbini dozvoli. Vlast u Srbiji parcijalno i po svojoj potrebi koristi srpsku dijasporu za razvoj zemlje. Sama činjenica da miliona Srba živi i radi u zemljama EU deluje pozitivno na evropske integracije i posebno na primenu evropskog iskustva, koje svaki član srpske dijaspore iz EU poseduje.

10) Da li je EU integracija Srbije na agendi glavnih organizacija srpske dijaspore (npr. srpskih klubova i udruženja u Nemačkoj, Austriji, Švedskoj; etničkim lobi grupama u Evropskoj komisiji itd)?

Da, srpska dijaspora u EU je posvećena procesu integracije, jer Srbija je Evropa, a integracija je politički proces kojim to zvanično treba da se potvrdi i da funkcioniše.

11) Prema tvom mišljenju, da li je u interesu srpske dijaspore da podrži evropske integracije Srbije?

Da, jer integracija spaja dijasporu i otadžbinu i faktički briše granice između srpskog naroda u otadbini i državama EU.

12) Da li bi se složio sa sledećom tezom: dijaspora može pozitivno doprineti EU integracijama otadžbine u slučaju da je svaki od elemenata koji prate trouglasti model potpuno prisutan: a) dijaspora je veoma institucionalizovana; b) dijaspora deli entuzijazam političkih elita svoje otadžbine u vezi sa EU integracijama i smatra ih dobrom opcijom za otadžbinu; c) političke elite otadžbine su voljne da sarađuju sa dijasporom na ovom projektu. Ako bar jedan od ovih elemenata nedostaje, uloga dijaspore u EU integracijama otadžbine biće beznačajna.

U potpunosti se slažem sa ovom tvrdnjom. Tako je.

13) Kako bi opisao svaki element ovog modela u slučaju srpske dijaspore?

a) dijaspora NIJE sasvim institucionalizovana; i treba bolje da se institucionalizuje naporima u dijaspori, ali i iz otadžbine, koja to DANAS ne čini.

b) DA dijaspora deli entuzijazam političkih elita svoje otadžbine u vezi sa EU integracijama i smatra ih dobrom opcijom za otadžbinu;

c) NISU političke elite otadžbine uvek bila voljne da sarađuju sa dijasporom na ovom projektu. Na primer, SPS, SNO i DS su bili za saradnju sa dijasporom, a SNS i SPS danas nisu za tu saradnju.

14) Kako bi ocenio efikasnost Ministarstva dijaspore Srbije?

Ministarstva dijaspore Srbije je bilo jako efikasno početkom devedesetih (SPS), potom krajem devedesetih i početkom 21. veka (SPO i DS). Održavalo je stalne veze sa dijasporom i donelo je Zakon o Srbima u rasejanju i Srbima u regionu, čime je insitucionalizovana brioga otadžbine o iseljenom narodu i saradnja sa dijasporom. Formirana je zajednička insitucija Skupština dijaspore sa delgatima iz dijaspore, s aciljem da se vremenom uključe direktno u politički život otadžbine. Danas je (SNS, SPS) taj proces, odnosno nepšotovanje Zakona o Srbima u rasejanju i regionu zbog nedostatka političke volje usporen, a Ministarstvo za dijasporu je svedeno na Upravu u Ministarstvu spoljnih poslova.

15) Koje bi bile tvoje preporuke mogućih mera koje bi potencijalno povećale politički uticaj srpske dijaspore uopšte i njen doprinos procesu EU integracija Srbije naročito?

Povratiti instituciju i funkciju Ministarstva za dijasporu Srbije, poštovati i sporvoditi Zakon o Srbima u rasejanju i regionu, aktivirati Skupštinu dijaspore, omogućiti direktno učešće delegata dijaspore u Narodnoj skupštini Srbije, u Vladi Srbije, organizovati mrežu srpskih organizacija u svetu i pretvoriti je u politički lobi Srbije, uključiti dijasporu, posebno njene delegate DIREKTNO u proces evropskih integracija.