Rusija Poštuje Svetog Savu

Poseta patrijarha srpskog Irineja Rusiji i ruskom patrijarhu Kirilu ojačala je pravoslavnu tradiciju dva naroda. Ruski car Ivan Grozni je uzdigao kult Savetog Save, čija ikona krasi najznačajniju crkvu Arhangelski sabor u Kremlju, a danas ga neguje partirjarh ruski Kiril.

Patrijarh Irinej sa patrijahom Kirilom u Moskvi

Patrijarh Irinej sa patrijahom Kirilom u Moskvi

– Marko Lopušina –

Kada je prošle nedelje partijarh srpski Irinej doputovao u Moskvu na proslavu sedamdesetog rođendana patrijarha Kirila, verskog poglavara moskovskog i sve Rusije, bio je dočekan blagorodnim rečima:

– Neka nam Gospod pomogne da nastavimo da čuvamo naše jedinstvo. Veza i duboko prijateljstvo između naša dva naroda kroz istoriju živi i danas. I radujemo se činjenici da i danas Rusija i Srbija održavaju dobre odnose, uprkos teškim uslovima koji postoje u Evropi u ovom trenutku – rekao je patrijarh Kiril.

Patrijarh Irinej prisustvovao je obeležavanju 70. rođendana Njegove Svetosti patrijarha Moskovskog i cele Rusije Kirila u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi. Tada je poručio “da se čovek nalazi u kući svog brata, ne oseća kao da je u gostima”.

– Primaju ga otvorenog srca, kao rođenog, s ljubavlju, a ako mu pomažu, to je bezuslovno. Tako se Rusi uvek osećaju u Srbiji, a Srbi – u Rusiji – istakao je patrijarh srpski Irinej.
I izrazio posebnu zahvalnost patrijarhu Kirilu, Ruskoj pravoslavnoj crkvi i ruskom narodu:

– Ni prema jednoj od nedaća kojima nas je Gospod posetio u toku poslednjih decenija, Ruska Crkva i ruski narod nisu ostali ravnodušni. To su i požar u manastiru Hilandar, i strašne poplave. Posebno smo Vam zahvalni za stalnu pomoć koju pružate našoj Crkvi i narodu na Kosovu i Metohiji – rekao je srpski patrijarh Irinej.

Duhovna veza između ruskog i srpskog naroda, Ruske pravoslavne crkve i Srpske pravoslavne crkve postoje još od 14. veka sa pojavom monaha Save Kripeckog i potom monaha Pahomija Srbina. Da bi posebno ojačala u vreme cara Ivana Vasiljeviča Groznog, Srbima po dedi A. Dejanoviću i po babi Ani Jakšič, koji je izrazio divljenje prema sprskoj lozi Nemanjića i posebno prema Svetom Savi.

Car Ivan Grozni Četvrti je nadahnuo svoje istorijske naslednike, vladare Carske Rusije da u najznačajnijoj ruskoj crkvi svih vremena Arhangleskom saboru u Kremlju, u kome bogosluži i ruski patrijarh Kiril, uz najveće ruske svece postave i tu stoje Sveti Sava, Sveti Simeon Mirotočivi i Sveti car Lazar – kaže Radmila Voinović. Beograđanska koja istražuje srpske korene i tragove u Rusiji.

Ikona Svetog Save u Arhangelskom saboru

Ikona Svetog Save u Arhangelskom saboru

Ikone stoje na severoistočnoj strani Arhangelskog sabora. Svete ikone sa Svetim Savom i njegovim ocem Simeonom, rađene su od 1652. do 1666. godine  uvreme vladavine cara Alekseja Prvog iz dinastije Romanovih. Sveti Sava i Simeon, sabiratelji srpskih zemalja, naslikani su u punoći svoje božanske misije. Pred grandioznim freskama veliki ruski knezovi molili se za duhovnu snagu i pobedu uoči svake bitke. Zbog fresaka izuzetne umetničke vrednosti, među kojima su i tri srpskih prosvetitelja i čudotvoraca, Arhangelski sabor je ruski spomenik nacionalne kulture.

Arhangelski sabor je zapravo kapela sa 46 knjaževskih grobnica moskovskih Velikih kneževa i Careva, počevši od Ivana Kalite i završno sa Ivanom Aleksejevičem, bratom Cara Petra Velikoga. Po predanju, prvi drveni Arhangelski sabor među zidinama Moskovskoga Kremlja, na mestu današnjeg, sagradio je još 1247-1248. godine, Mihail Horobrit, brat svetog blagovernog kneza Aleksandra Nevskog. Više puta je paljen i uništavan, ali je opet uzdizan i nastavio sa radom.

– Ikone svetih Srba se nalaze u delu koji se odnosi na vladarske prethodnike cara Ivana Groznog, jer su oni duhovno bili povezani sa Srbima. Naime, Teodosijevo “Žitije Svetog Save” bilo je dobro poznato u ruskim crkvenim i državnim krugovima. I nije neskromno reći, da je naš sveroditelj i njegovo veličanstveno delo, to jest da je “Sveta Srbija” Nemanjića kao Savin duhovni porod – bila uzor i ideal onoga što danas zovemo “Svetom Rusijom”. Nije preterivanje reći da je uzor vladara-monaha čije su najveličanstvenije ovaploćenje upravo bili Nemanja i njegov sin, bili i ideal cara Ivana IV Groznog – tvrdi Radmila Vojinović.

Još je njegov deda car Ivan Grozni u mnogim prilikama potvrdio svoju naklonost prema Srbima. Posebno su zanimljivi odnosi njegovog naslednika cara Ivana Gorznog Četvrtog sa hilandarskim bratstvom. Prvi carev susret sa svetogorskim monasima dogodio se 1550. godine.

– Tada su u Moskvu stigli iguman hilandarski Pajsije i još trojica monaha. Oni su molili cara Ivana da ih uzme u zaštitu od Turaka i zaustavi otimanje manastirske imovine – piše  ucrkvenim knjigama.

Ivan Grozni je odmah posle ove posete, zbog Hilandara i ruskog manastira sv. Pantelejmona, uputio pismo Sulejmanu Veličanstvenom, u kojem je od turskog sultana tražio da uzme u zaštitu ova dva manastira. To je bio prvi diplomatski kontakt dve sile na ovom nivou. Šest godina kasnije hilandarsko bratstvo zatražilo je novu pomoć od cara Ivana Groznog.

– Njihovi izaslanici, koji su došli u Moskvu, bili su bogato darivani crkvenim odeždama, ikonama, knjigama i novcem. Car je poklonio Hilandaru 300 rubalja, a carev brat knez Jurij Vasiljevič 50 rubalja. I narednih godina, sve do pred Ivanovu smrt, Hilandar će redovno dobijati pomoć od cara Ivana Groznog – zapisano je u pravoslavnoj istoriji.

U Moskvi je od vremena cara Ivana Groznog, pa do početka 19. veka, postojalo Podvorje manastira Hilandara. Zatim, od 1874. godine do Oktobarske revolucije delovalo je Srpsko podvorje uz blagoslov mitropolita Mihaila. Hram Podvorja svetog Kira i Jovana i Svetog Save, arhiepiskopa srpskog, sa samom zgradom Podvorja darovao je Srbima sam car. Crkva se nalazila u predgrađu Soljanka, a projektovao je arhitekt K. Bjankom 1768. godine u vreme Katarine II.

Srpska crkva je osveštena 30. novembra 1874. godine, a ceremoniji su prisustvovali lideri srpsko-ruskih veza S. M. Solovljev, rektor Moskovskog univerziteta, M. P. Pogodin, predsednik Slovenskog komiteta i protojerej A. M. Ivancev.

Hram je bio mesto okupljanja svih Srba sa Balkana, a u njemu su bile sklonjene skupocene ikone iz crnogorskih crkava. Srbi i Rusi okupljeni oko crkve pružali su veliku humanitarnu pomoć narodu u otadžbini.

Crkva je ujedno bila i utočište mitropolita Mihaila, koji je napustio Srbiju i u njoj živeo sve do 1889. kada ga je kralj Aleksandar vratio u Beograd. Mitropolit je u Moskvi dobio visoka odlikovanja, a bio je i član Moskovske duhovne akademije i Moskovskog univerziteta.

Princ Čarls i Srbi, korice

Boljševici su ovu srpsku crkvu srušili 1933. godine. Dogovor o njegovom obnavljanju, postignut 1948. godine, između patrijarha srpskog Gavrila i ruskog Aleksija I, nije ostvaren zbog burnih političkih događaja posle Rezolucije Informbiroa.

– Svešteni sinod Ruske pravoslavne crkve je tek 28. decembra 1999. godine doneo odluku da se u Moskvi, pri hramu Svetih apostola Petra i Pavla, kod Jauzkih vrata, obnovi Podvorje SPC. Hram apostola Petra i Pavla postoji od 1625, dok je sadašnji kameni hram sagrađen 1700. godine u stilu moskovskog baroka – svedoči Radmila Voinović.

Rad Podvorja je zvanično otpočeo 21. januara 2001. godine, kada je patrijarh Pavle sa mitropolitom Amfilohijem, episkopom timočkim Justinom i arhiepiskopom Klimentom, posle svete lutirgije, naznačio za prvog predstavnika obnovljenog Podvorja u Moskvi arhimandrita Antonija Pantelića.

Ruski car Ivan Grozni je uzdigao kult Savetog Save, čija ikona krasi najznačajniju crkvu Arhangelski sabor u Kremlju, a danas ga neguje partirjarh ruski Kiril. Patrijarh srpski Irinej posetio je i Arhangelski sabor u Kremlju i Podvorje SPC u Moskvi.

U Rusiji postoje i druge srpske svetinje. Ženski manastir Novodevičji pet vekova je stecište i središte ruske duhovnosti. Osnovan 1525. godine manastir je bio očevidac i učesnik mnogih važnih događaja iz ruske istorije. Procvat manastirskog života vezan je za Ivana Groznog, koji je ovde krstio ćerku Anu. Ivan Grozni ulagao je novac i zlato u obnovu i izgradnju manastirskih konaka.

Hram, palata i zidovi manastira predstavljaju jedinstvenu arhitektonsku gradnju a umetničko blago nadahnjivalo je slikare i pisce koji su ovde stvarali dela neprolazne vrednosti. U manastirskom kompleksu mir su nalazili i ruski carevi, vojnici, seljaci i plemići, a od pamtiveka on je i utočište za ranjene duše. Mnoge monahinje i vernici, i Ruskinje i Srpkinje, nikada nisu napustile ovaj manastir.
10.000 POSETILACA

Arhangleski sabor u Kremlju, koji mnogi smatraju sa glacnu rusku crkvu, dnevno poseti i do 10.000 vernika, posetilaca i turista.

– Samo najvećima mesto je ovde Arhangleskom saboru i u Kremlju – kaže Radmila Voinovič – Naša vera je jedna, ujediniteljska i bratska. Sasvim je prirodno da Rusija na ovakav način pokaže svoju privrženost srpskom narodu.

PODVORJE SPC

Srbi koji rade u Rusiji, ali i ruski vernici u Podvorju Srpske pravoslavne crkve, u drevnom hramu Petra i Pavla u Moskvi, redovno krajem januara proslavljaju slavu Svetog Save. Tom prilikom srpski vladika Antonije čestita vernicima slavu i govori o značaju Svetog Save, a naša i ruska deca recituju i pevaju pesme o Svetom Savi.

Leave a Reply