НА КРАЈУ ПУТА

– Александар Димитријевић –

Са изрицањем пресуде генералу Ратку Младићу, окривљеном за ратне злочине, злочине против човечности и за геноцид, ако Косово и Метохија буду изузети а не би требало, стигло се на крај неравног пута разбијања Друге Југославије. Пресуда је покушај стављања тачке на сплет контроверзних догађаја. Они су довели до тешко појмљивих облика насиља, злочина, небројених жртава, промене демографских карата и великог материјалног разарања, у којима су многи испрљали руке. Правно чини се окончана, ова епизода са краја двадесетог века, оставила је иза себе богат материјал историчарима, војној индустрији, тренерима специјалних јединица, уметницима, а изнад свега болно памћење страдалном народу. Сваки сукоб завршава победом једних. На крају остају само поражени и победници. Једни носе славу а други плаћају рачуне. И једни и други своје право место у историји проналазе тек кад правда буде задовољена. У ратовима су многе неправде почињене и дубоке ране направљене. Крај сваког сукоба нови је почетак. То је Будућност. Она преузима и даље носи трагове прошлости, све оно што сукоб никад не успева да уклони. Зато нисмо изненађени!

За метод разбијања Друге Југославије, поред подстицања крајњег национализма, изабран је оружани сукоб. Више него очигледно била је умешаност страних фактора. Идући за својим интересима, они су од почетка били уз оне домаће снаге које су ишле на разбијање земље. Голи економски интереси увек стоје иза војних сукоба и пробуђених слободарских идеја. У Првом светском рату била је реч о међусобној борби империјалистичких сила око поделе света. У Другом о новом покушају поделе света и потреби Немачке за реваншом. Територија Друге Југославије, као велико тржиште, могло је да буде присвојено само сламањем њеног државног јединства и целовитости. Отуда су идеје чистих националних држава, у почетку добиле економску, политичку и војну подршку Запада. Још један моменат у овом случају има важност. У политичкој контроли Балкана Капитализам Запада види и начин обрачина са једино заосталим идејама Комунизма и Социјализма у Европи. У сплету историјских околности, Србија се показала као њихов последњи бранитељ. Тако је од свих облика ратних дејстава, Југославију захватио најгори. Грађанском рату придружена је странa агресијa. Грађанки рат је таква врста оружаног сукоба у којем се бројнe фракцијe боре за власт. У њему не учествује само регуларна војска већ и плаћеници, најамници и људи из подземља. Средства борбе се не бирају. Важење свих закона престаје. То је облик сукоба који није могуће непосредно контролисати. Позивање на одбрану слободе и права самоопредељења губи улогу. Mеђународна заједница у првим тренуцима сукоба није показала интерес и довољну снагу да буде укључена у решавање спора. Уместо тога поједине њене чланице одлучују да чекају расплет, отворено помажући, војно и финансијски, само одређене снаге у земљи, у борби за остваривање посебних интереса. Исходом нисмо изненађени!

У условима настале политичке ситуације у Другој Југославији, под удар ратних дејстава долази првенствено цивилно становништво. Дубоко умешане у унутрашња питања суверене земље, Западне силе настављају политички да делују. Долази до унилатерарног признавања државности дотадашњих република, са чиме армијa од бранитеља постаје агресор. Тако унутрашњи сукоб постаје међудржавни рат. Настављајући у том правцу, на иницијативу USA и Европске Заједнице, а на предног немачког министра спољних послова Klaus Kinkel, Резолуцијом Савета Безбедности UN бр. 827 из 1993 долази до образовања Међународног Суда за ратне злочине у бившој Југославији (ICTY), почињене од 1991 без закључног датума. Када следећег месеца суд одлучи по жалби на пресуду Јадранку Прлић, он званично завршава свој рад. Од свих 161 осумљичених за злочине, нико није остао на слободи. Њих 83 су окривљени, док десетине и стотине су још на слободи док оптужнице не буду подигнуте. У грубој процени, временске казне окривљених Срба десет пута су дуже од свих осталих. Многи, на командним положајима у хрватској војсци и снагама Муслимана из Босне, у време сукоба а и данас, или су ослобођени оптужби, или оптужнице против њих нису ни покренуте. После свега тешко је ослободити се утиска да суд није политички мотивисан, што доводи у питање његову непристрасност. Са чињеницом од кога је основан, ко издваја средства за његов рад и по исходу одржаних суђења, епилози нe изненађују!

Дует Вучић Брнабић отпевао је ових дана песму, по жељама слушалаца, ”Нисмо изненађени”. То је лагана песма о светлој будућности. Управо онаква каква је потребна у суморним данима свакодневице и памћењу тмурне прошлости. Искуство показује, да и поред свих настојања на заборављању прошлости, њене незацељене ране управо будућност отвара, будећи авети прошлости. Победници у рату пишу историју и кроје законе. Оштећеним, остаје трагањe за правдом и нада да ће она једног дана неизоставно бити задовољена.

Генерал Младић, далеко пре изрицања пресуде, постао је жртва политичара и њихових комбинација, што не изненађује. Часни војник, стратег, храбар ратник, који је правду и слободу волео изнад свега, против своје воље био је увучен у прљави рат. Kао појединац, одређен да плати цену за све, за жртве бeстијалног рата на простору Балкана и остале умешане у њега.