Tajni spiskovi Srba u Hrvatskoj

Marko Lopušina | Mi optuženi i osuđeni Srbi iz Hrvatske u Srbiji živimo u “političkom kavezu”. Dajući Beogradu spisak progonjenih Hrvatska nam je podvalila, jer se u Zagrebu sada govori kako su ratni zločinci iz Hrvatske postali problem Srbije – tvrdi Janko Radmanović, predsednik Udruženja prognanih i optuženih.

– Ja sam Srbin iz Hrvatske i politički osuđenik. Živim već 19 godina u Srbiji kao senka od čoveka, u strahu da ću biti uhapšen. U Hrvatskoj sam u odustvu osuđen na 15 godina robije, iako sam 1991. kao zarobljenik razmenjen. Privatno sam čuo da sam amnestiran, ali mog imena nema na spisku oslobođenih, koji je Hrvatska dala Ministarstvu pravde Srbije. Ni drugi osuđeni Srbi ne znaju da su pomilovani, jer to nije nigde objavljeno. Papir na kome piše ime srpskog političkog osuđenika i njegov status, koji sada možemo da dobijemo u Beogradu, nama ništa ne znači, jer ako ja krenem u Hrvatsku mogu biti uhapšen. I kad pokažem papir Ministarstva pravde Srbije, Hrvati će mi reći da to ne važi „jer ste Vi i dalje lice na listi Interpola”.

Ovako je penzionisani oficir JNA Janko Radmanović, predsednik Udruženja prognanih i optuženih u Hrvatskoj 1991. godine poreklom iz Kostajnice, reagovao na saopštenje ministarke pravde Snežane Malović da naši građani mogu od 14. jula 2010. da imaju uvid u spiskove lica koja su u Hrvatskoj i Srbiji osuđena, optužena ili su predmet istrage zbog sumnje da su počinila ratni zločin.

– Uvid je moguće ostvariti u ministarstvima pravde u Beogradu i Zagrebu – izjavila je ministarka pravde Snežana Malović – Mogućnost da se uvid u spiskove obavi, na osnovu ličnog pisanog zahteva, u ministarstvima pravde Srbije i Hrvatske umnogome će doprineti građanima da brže i jednostavnije dođu do podataka i da utvrde da li su eventualno na spisku lica koja su osuđena, optužena ili protiv kojih se vodi istraga za krivična dela ratnih zločina.

Već prvog dana kada je taj uvid bio moguć u Beogradu se za svoju sudbinu zainteresovalo 50 ljudi. Spiskovi proganjanih, optuženih i osuđenih Srba i drugih pripadnika JNA i građana Jugoslavije u Hrvatskoj su sačinjeni 2004. godine. I držani su u tajnosti, kako je to zvanični Zagreb objašnjavao, radi zaštite integriteta registrovanih lica. Na hrvatskim spiskovima prebeglih osoba u Srbiju, koje potražuje Zagreb nalazi se ukupno 1.534 osobe, a na srpskim spiskovima, koje potražuje Beograd od Hrvatske, samo 40 lica.

Kako je rekao Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, od 1.534 osobe, koje se nalaze na spisku, 538 je osuđeno, 563 su optužene, a protiv 433 lica je podnet zahtev za sprovođenje istrage. Presudom Županijskog suda u Zadru pod brojem K-4/95 od 26. avgusta 1995. pravomoćno su, na primer, osuđeni u odsutnosti prvooptuženi Maks Podgornik i drugooptuženi Zdravko Ranđelović. Ovi piloti JNA su osuđeni zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz čl. 120. st. 1. OKZ Republike Hrvatske. Izrečene su im kazne zatvora u trajanju od po 8 godina. U međuvremenu su se Podgornik i Ranđelović skrivali u Crnoj Gori i Srbiji.

– Do sada su progonjeni mogli da idu u hrvatski konzulat, a išlo je tek nekoliko njih, zato što su se plašili svega i svačega, da će biti tamo uhapšeni ili da će u najmanju ruku odati svoju adresu, jer moraju da ostave adresu i telefon. A sada mogu da vide u Beogradu svoje ime u spiskovima, koji su i dalje tajna za javnost – kaže Savo Štrbac, direktor Informaciono-dokumentacionog centra “Veritas”, koji raspolaže ovim spiskovima iz marta ove godine, ali ne sme da ih objavljuje.

Zato i Janko Radmanović, predsednik Udruženja prognanih i optuženih u Hrvatskoj 1991. godine, iz vlastitog iskustva misli da su spiskovi progonjenih i dalje jako tajnoviti i magloviti.

– Tajni spiskovi Srba u Hravstkoj, koji su osumnjičeni, optuženi i osuđeni u odsustvu su pravljeni i skrivani od javnosti da bi se Srbi uplašili i odustali od povratka u svoje hrvatske domove i na svoja imanja. Ja u Srbiji nisam ratni zločinac, u Hrvatskoj jesam i zato godinama živim u “političkom kavezu” u Beogradu, jer ovde ne postoji razumevanje za problem 700 osoba koje su u Hrvatskoj optužene ili osuđene. A na spisku kancelarije Interpola u Zagrebu nalazi se još 1.200 ljudi – kaže Janko Radmanović, koji je nedavno i u svom pismu Ministarstvu pravde Srbije napisao da je ponuda Hrvatske da Beograd poseduje spiskove progonjenih Srba, obična prevara.

Penzionisani oficir JNA Janko Radmanović osuđen je u Hrvatskoj na 15 godina zatvora zbog uništavanja imovine i lica u vreme predaje kasarne „Ivan Senjug Ujak“ u Slavonskom brodu, u kojoj je komandovao 1991. godine. Rođen je 1948. godine u Medženčanima kod Kostajnice, u Hrvatskoj. Završio je Vojnu akademiju u Beogradu i Karlovcu, a službovao je kao inžinjerac u Vukovaru i Slavonskom brodu. Bio je zamenik komandanta kada je izbio rat. Vodio je kasarnu sa 100 vojnika i 22 oficira, kada su je napali prvo demonstranti, a potom hrvatski vojnici. Kasarna je predata 16. septembra 1991. godine, kada niko nije stradao, a zarobljeni komandant Radmanović je posle tromesečnog pritvora oslobođen i razmenjen za hrvatske oficire.

– Posle oslobađanja došao sam u Beograd, nastavio da radim u Komandi vazduhoplovstva, gde sam i penzionisan, ali sam neprestano živeo u strahu d aću biti uhapšen i izručen Hrvatskoj. Jer, u rodnoj zemlji sam osuđen u Osijeku 1993. na 15 godina robija, a za mnom je 1995. godine raspisana poternica Interpola. Kao hrvatski politički osuđenik u Srbiji sam živeo kao da sam u kućnom pritvoru. Bio sam nevidljiv čovek, građanin bez identiteta i skrivalica. Nigde nisam smeo da idem van Beograda, inostranstvo nisam video 19 godina, a neprestano sam strahovao od hapšenja i izručenja. Policijaci su me povremeno obilazili, samo da se uvere da sam i dalje na istoj adresi u Zemunu, a moju rodbinu u Hrvatskoj je privodila na informativni razgovor i saslušavala – opisuje nam svoj život pukovnik Janko Radmanović, koji je, da bi zaštitio sebe i svoje kolege formirao Udruženje prognanih i optuženih u Hrvatskoj 1991. godine i počeo da se bori za prava ovih hrvatskih političkih osuđenika.

Jer, poternice koje je Hrvatska raspisala preko Interpola i dalje funkcionišu i optuženi i osuđeni se hapse svuda po svetu. Interpol je, na primer, uhapsio Marina Krivošića (45), Srbina iz Hrvatske Kostajnice kog hrvatsko tužilaštvo tereti da je učestvovao u ubistvu 56 civila u selu Baćin. Crnogorska policija uhapsila je Nikolu Munjesa u martu u naselju Dobre Vode kod Bara Srbina iz Hrvatske po Interpolovoj poternici iz Hrvatske zbog navodno počinjenog ratnog zločina protiv civila. Hrvatska policija uhapsila je u martu i Dušana Đankovića (66), rodom od Smederevske Palanke, koji je pre rata radio kao policajac u Korenici i živeo u naselju Mukinje na Plitvičkim jezerima.

Nikola Kovačević (59), koji je uhapšen na graničnom prelazu u Hrvatskoj Dubici, bio je četvrti uhapšeni Srbin zbog sumnje da je počinio zločin nad civilima u Hrvatskoj, kao i da su trojica ranije privedenih već pušteni zbog nedostatka dokaza. Hrvatski mediji su preneli da je za Kovačevićem raspisana poternica zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, odnosno zbog učešća u ubistvu 56 Hrvata u Baćinu i Cerovljanima.

Županijski sud u Sisku otvorio istragu i odredio pritvor za Branka Dmitrovića, Slobodana Borojevića, Milenka Janjetovića, Brace Vranješevića, Momčila Kovačevića, Steve Radulovića, Veljka Radulovića, Katice Pekić, Milana Pekića, Nikole Kovačevića, Marina Krivošića, Jove Pucara, Mladena Pucara, Slobodana Kljajića i Stevana Dodoša.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je izjavio da je u Hrvatskoj devedesetih godina, pravosnažno osuđeno 500 osoba, dok je više od 400 trenutno bilo pod istragom, i one nisu bile javne. Tada je, prema evidenciji koja je dostavljena tužilaštvu, 1.800 ljudi optuženo, protiv 570 postupak je bio u toku, dok je protiv 700 osoba postupak obustavljen. Ovi podaci su bili javni.

Dešavalo se da Hrvatska naknadno uvršatava na tajne spiskove i one Srbe koji nisu bili odranije na spiskovima, pa je tako u međuvremenu na istom graničnom prelazu uhapšen Milan Pekić 5. februara 2007. godine, ali je nakon istrage oslobođen zbog nedostatka dokaza. Istu sudbinu na istom prelazu doživeo je Slobodan Kljajić, invalid bez obe noge koji je živio u Prijedoru, a uhapšen 30. aprila 2007. godine, nakon čega je postupak obustavljen zbog nedostatka dokaza.

U aprilu je u Engleskoj uhapšen i Mile Bosnić, ali je potom pušten iz ekstradicionog pritvora u Londonu, pošto su vlasti u Zagrebu priznale da su počinile grešku u identitetu kada su za njim raspisale međunarodnu poternicu.

Biro Interpola u Zagrebu je prve poternice raspisao još 2001. godine za Srbima i pripadnicima JNA. Do kraja 2006. godine na poternicama je bilo 760 ljudi. Od čega su 55 uhapšeni. I to 5 u Mađarskoj, 4 u Njemačkoj, 3 u Bugarskoj, 3 u Norveškoj, 3 u Švajcarskoj, 16 u BiH, 3 u SAD, 6 u Austriji, 3 u Grčkoj, 2 u Engleskoj, 2 u Hrvatskoj a po jedno lice u Kanadi, Makedoniji, Belgiji, Australiji i Rusiji. Njih 16 su ekstradirani u Hrvatsku. Nekoliko desetina lica sa Interpolovih poternica bili su ili su i dalje u postupku ekstradicije u državama u kojima sada žive, mada nisu hapšeni u Australiji i SAD. Interpol je do kraja 2006. godine povukao 88 raspisanih međunarodnih poternica, ali je 2007. godine nasatvio da raspisuje teralice.

U martu 2010. godine u hrvatskim zatvorima bilo je 46 Srba. Procesuiranih za krivična dela ratnih zločina je 40, a za dela klasičnog kriminala u vezi sa ratnim dešavanjima samo 6. U zatvorima Lepoglava, Lipovica i Turopolje trenutno kaznu izdržava 25 pravosnažno osuđenih lica srpske nacionalnosti. Od toga 23 za ratni zločin i 2 za klasični kriminal u vezi sa ratnim dešavanjima. A u zatvorima u Rijeci i Šibeniku je po jedno pravosnažno osuđeno lice, dok se ostali nalaze u županijskim zatvorima, bilo da su pod istragom, optužbom ili da su im presude nepravosnažne.

U međuvremenu je 38 osuđenih Srba prebačeno u srpske zatvore, tako da ih je u najvećoj kaznionici u Lepoglavi ostalo 23. Srbi, koji su prebačeni u Srbiju tek danas smeju da pričaju šta se dešava u Lepoglavi:

– Čuvari i uprava nas psihički zlostavljaju, hrvatski kriminalci nas tuku, dok nam Hrvati osuđeni za ratne zločine najavljuju likvidacije. Takva atmosfera se ne vidi javno, ali je stalno tinjala, dok 2007. godine nije izbila krvava tuča između Hrvata i nas Srba. Napad su započeli Davor Banić Bokser i Ante Gudić, Hrvati osuđeni zbog ratnih zločina u Lori. Njima su se pridružili i drugi robijaši osuđeni za ratne zločine i zbog kriminala. Oni su nas tokom večere prvo provocirali, psovali nam majku srpsku, a potom su nas nekolicinu pretukli do krvi. Čuvari se nisu baš mnogo trudili da taj napada zaustave, pa je pretila opasnost od eskalacije međunacionalnog nasilja i po ostalim hrvatskim zatvorima, jer se vest o prebijanju brzo pročula – otkrio nam je osuđenik Miodrag S.

Svi Srbi zatočeni u Lepoglavi su potom podneli zahtev da svoje kazne služe u Srbiji ili u Crnoj Gori, ali je uprava zatvora počela da okleva odlukom. Nervozni što moraju dugo da čekaju na zatvorenički transfer, Srbi su iskazali svoje nezadovoljstvo.

– Grupa od 23 zatvorenika je za vreme ručka odbila da uzima zatvorsku hranu. Štraj glađu je trajao tri dana tokom vikenda, posle čega smo upravi zatvora Lepoglava dostavili dopis u kojem priznajemo da na taj način protestujemo zbog nerešavanja naših zahteva za prenos izvršavanja zatvorske kazne u Srbiji ili Crnoj Gori, čiji smo mi državljani – priča Miodrag S. i otkriva da i vlasti iz Beograda i Podgorice nisu poklanjali dovoljno pažnje zatočenim Srbima u Lepoglavi.

Naši sagovornici tvrde da sam uvid u spiskove ništa ne znači, da strah kod progonjenih Srba i dalje postoji. I da se situacija može promeniti samo ako se stvori stručni tim za pružanje pravne pomoći osobama koje svoje ime nađu na spisku.

– Šta da radi čovek koji sazna da je u Hrvatskoj osuđen na 20 godina ili neko ko sazna da je pod istragom? Ljudi ne znaju da li da se kriju, da beže u inostranstvo ili da se jave na izdržavanje kazne u Srbiji ili Hrvatskoj. Ljudima treba reći koja su njihova prava. Treba ih informisati da je prošle godine stupio na snagu novi Zakonik o krivičnom postupku koji omogućava traženje obnove postupka sa prostorne distance, što znači i iz Srbije, bez odlaska u Hrvatsku.

U Ministarstvu pravde kažu da razloga za strah nema. Oni koji se nalaze na spisku optuženih ili osuđenih za ratne zločine mogu da dobiju pomoć države, ali je najbolje da angažuju advokata. Ministarstvo pravde će se dodatno angažovati oko svih onih građana protiv kojih se vodi istraga, kaže državni sekretar u tom ministarstvu Slobodan Homen.

Naši sagovornici su, međutim, pesimisti:

– Hrvatska je podvalila Srbiji, jer je prvo na pritisak EU odlučila da otvori svoje tajne spiskove, ali tako da ih preda Srbiji, kako bi potom mogla u Briselu da izjavi kako u Hrvatskoj više nema političkih zatvorenika i osuđenika. I kako su progonjeni, optuženi i osuđeni Srbi, ratni zločinci iz Hrvatske, danas problem zvaničnog Beograda, a ne zvaničnog Zagreba – smatra Janko Radmanović, predsednik Udruženja prognanih i optuženih iz Hrvatske 1991. godine. 

Savo Štrbac, direktor Informaciono-dokumentacionog centra “Veritas” za „Arenu 92“ tvrdi

HRVATI ZASTRAŠUJU POVRATNIKE

– Hrvatska mora da obešteti sve ljude koji su patili zbog neosnovanog progona.

Šta se krije u hrvatskim spiskovima progonjenih i iza hrvatskih poternica za Srbima i pripadnicima JNA, pitali smo Savu Štrbca, za koga se i danas po Hrvatskoj tvrdi da je zločinac i kriminalac.

– Hrvatske vlasti su napravile previše široku listu Srba osumnjičenih za ratne zločine, jer njihovim procesuiranjem zastrašuju Srbe i teraju od povratka u Hrvatsku. Uz to Hrvati nemaju prave dokaze da su ti ljudi i  počinioci zločina. Bilo je optužnica koje su napisane zbog krađe kučetka ili zbog šamara, a tretirane su kao ratni zločin. Mnogi primeri hapšenja Srba govore da nisu procesuirani pravi krivci, što su priznali čelnici Vrhovnog suda Hrvatske, glavni republički tužilac i ministar pravosuđa. Sada su stvoreni zakonski okviri da se izvrši korigovanje. Hrvatska mora da obešteti sve te ljude koji su propatili, a treba da odgovaraju krivično i moralno oni Hrvati koji su namerno išli u preširoke i neutemeljene optužbe.

o Hrvatska je spiskove optuženih i osuđenih u odsustvu za ratne zločine, učinila transparentnim?

– Da, ali pod pritiskom, jer je Hrvatska naterana da objavi svoje tajne spiskove. EU već godinama okrivljuje Hrvatsku za kršenje ljudskih prava i političku diskriminaciju zbog tih spiskova. Međutim, danas proterani Srbi iz Hrvatske, nisu ništa sigurniji nego što su bili pre 15, deset ili pet godina. Ovi spiskovi, generalno gledano, nisu u funkciji povratka Srba. Na spisku, koji je otišao u razne međunarodne organizacije, pisalo je: “Podaci iz ovog popisa su tajni i ne mogu se objavljivati u medijima”! Kako ovi spiskovi mogu da budu u funciji povratka, ako su tajni i ne smeju se javno objavljivati? Kada smo mi objavili tačne spiskove, naš sajt je posetilo 250.000 ljudi, što govori o značaju ovih lista progonjenih ljudi. Spiskovi mogu biti olakšavajuća okolnost za onog protiv koga je postupak obustavljen, ili preinačena optužnica. Svi drugi su i dalje u strahu da mogu biti ili su već procesuirani. Jer, ratni zločin ne zastareva, a Hrvatska to maksimalno zloupotrebljava.

o Ko se od Srba vratio u Hrvatsku?

– Bolje je da kažem ko se nije vratio, jer je povratak bio jako slab. Nije se vraćalo muško radno i plodno stanovništvo, jer ko god se vratio, završio je u pritvoru ili ga je sačekala presuda na 15-20 godina zatvora. A, pošto se ne vraća glava porodice, neće ni supruga, deca. “Veritas” je procenio da se 100.000 Srba ne vraća iz straha, zbog ovakvnog načina procesuiranja. Hrvatska je napravila haos, da bi uplašila potencijalne povratnike. Hapšeni su i osuđeni ljudi koji nisu nosili pušku, za jedan šamar ili psovku. Čak i oni koji za vrema rata nisu bili u Krajini. Ti procesi su  bili u funkciji najperfidnijeg etničkog čišćenja.

SLOVENAC, A  ČETNIK

Maks Podbornik, pilot „mig-a 21“ proglašen je u Hrvatskoj za ratnog zločinca, jer je granatirao predsednik kod Zadra i za četnike, jer je kao Slovenac bio oficir JNA. Kada je u odsustvu osuđen na 15 godina robije, Podbornik se skrivao u Sloveniji i Crnoj Gori. U Podgorici je radio kao pilot u školi avijacije, ali se neprestano skrivao od hrvatskih hpijuna i lovaca na ljudske glave. Ovih dana Podbornik je dobio rešenje Županijskog suda iz Zadra, po kome je pomilovan i proglašen za slobodnog čoveka.

– Ko će meni da plati upropašćen život, to što sam se skrivao 15 godina, što sam izgubio porodicu i prijatelje – pita se danas Maks Podbornik, koji razmišlja da tuži Hrvatsku i traži odštetu za nanešenu nepravdu.

SRPSKI SPISAK

Srpska strana dostavila je hrvatskoj tabelarni pregled kojim potražuje 40 osoba. Pregled sadrži srpski spisak svih ljudi, kao i fazu u kojoj je svaki slučaj. Prema ovom spisku u toku je istražni postupak protiv pet osoba, s tim što je istraga koja se odnosi na tri osobe u prekidu, dok je protiv 25 podignuta optužnica. Do sada su donete presude za deset osoba, od čega je devet osuđujućih i jedna oslobađajuća. Pravnosnažne su presude za tri osobe. Od ukupnog broja, 39 su državljani Srbije, a jedan je državljanin Hrvatske.