Kad homoseksualci marširaju

Petar Petrović | Gej momci i lezbejke žele da u Beogradu 10. oktobra održe svoj karneval. Srpski nacionalisti su protiv. To je novi rizik za Srbiju.

I Beograd treba da postane grad homoseksualaca. Na ponudu vlasti da svoju Povorku ponosa ili paradu održe na platou ispred palate “Srbija” na Novom Beogradu, gej momci i lezbos devojke su odlučili da karneval bude u centru grada, kako bi time izazvali reakciju domaće i svetske javnosti. Glavni organizator Parade ponosa je Gej Strejt Alijansa, koju vode Boris Milićević i Lazar Pavlović. Ovogodišnja parada se organizuje uz podršku srpskih političara.

Vest da je predsednik Boris Tadić primio delegaciju gej i lezbejskih organizacija iz Srbije i podržao održavanje Parade ponosa u Beogradu, bila je čini se odlućujuća da svoju saglasnost za srpski karneval homoseksualaca daju i drugi visoki srpski funkcioneri. Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić izjavio je da veruje da će ove godine Povorka ponosa biti uspešno organizovana, jer su pretnje i opasnosti za njeno održavanje daleko manje.

- Ove godine su okolnosti potpuno izmenjene. Organizatori su imali sastanke sa političkim partijama i poslaničkim grupama i tako naterali političare i stranke da se izjasne o Povorci ponosa. Pretnje i opasnosti su daleko manje, jer se policija u velikoj meri razračunala ili ušla u obračun sa onima koji izazivaju nasilje i propagiraju netoleranciju  – rekao je Čiplić i najavio da će parada biti održana u septembru ili oktobru. 

Podršku paradi homoseksualaca su dali i Vensan Dežer, šef misije EU u Srbiji, Darko Runić, direktor Agencije za saradnju s NVO i evropsku harmonizaciju Beograda, Marko Karadžić, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava, predstavnici JUKOM-a, Helsinškog odbora za ljudska prava, brojnih nevladinih organizacija, ali i glumica Srna Lango, glumica Mirjana Karanović, glumac Dragan Bjelogrlić, glumac Irfan Mensur, reditelji Maja Uzelac i Mladen Đorđević, glumica Lena Bogdanović, reditelj Janko Baljak, slikarka Biljana Cincarević i voditeljka Luna Lu.

Srpski nacionalisti se, međutim, javno, već devet godina ne slažu sa javnim pojavljivanjem homoseksualaca i fizički sprečavaju njihovo održavanje. Mladen Obradović, glavni sekretar organizacije „Obraz”, kaže da je „svima dobro poznato da je ogromna većina srpskog naroda protiv održavanja takve manifestacije”

– Svima je jasno šta će se desiti ukoliko organizatori te parade i režim koji ih podržava pokušaju silom da nametnu širenje nemorala kojem se narod odlučno protivi. Naglašavamo da ni po koju cenu nećemo dozvoliti održavanje parade srama. Organizatori će snositi isključivu odgovornost za sve što se tamo bude dogodilo. Oni misle da mogu nekažnjeno da guraju prst u oko našem narodu. Srpski narod i „Obraz” to neće dozvoliti. Mi ih pozivamo da još jednom dobro razmisle o svemu i poručujemo im: „Čekamo vas!” – kazao je Mladen Obradović.

I Demokratska stranka Srbije pozvala je organizatore da odustanu od održavanja Povorke ponosa, jer „nema nikakvog razloga da homoseksualci u Beogradu prave parade kojima neće poboljšati svoj položaj nego će samo nepotrebno izazvati odijum javnosti”. DSS smatra da „seksualno opredeljenje pripada intimi svakog pojedinca i da gej populacija mogu da održavaju sastanke na bilo kom drugom, zatvorenom mestu, da izaberu salu i da se tamo druže”.

Ivan Ivanović, predsednik organizacije „Naši” kaže da će tog dana u Beogradu biti organizovan miran protest.

– Napisali smo „Narodni proglas” u kojem pozivamo sveštenike, vojsku i policiju, radnike i seljake, studente i navijače da se odazovu toga dana da se spreči parada. Ne mogu da garantujem da neće doći do incidenta. Pisali smo pismo Svetom arhijerejskom sinodu i imamo indicije da će najverovatnije biti organizovana crkvena litija koja će 20. septembra krenuti kroz Beograd. Nadamo da parada neće ni biti održana – misli Ivan Ivanović.

Danas u Srbiji postoji deset gej organizacija u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Udruženje građana Gej Strejt Alijansa vodi Lazar Pavlović kao v.d. predsednika Gej strejt alijanse. Boban Stojanović je predsednik Kvirija centra, a Predrag Azdejković je čelnik Gej lezbejskog info-centra. Oni se jedini javno eksponiraju u javnosti kao gej aktivisti. Kod lezbejki najpoznatija je Labris, grupa za lezbejska ljudska prava, osnovana je u Beogradu 1995. godine i novosadska grupa NLO, koja je osnovana  u oktobru 2004. godine. Njih predstavljaju feminističke aktivistkinje Biljana Stanković Lori, Veronika Mitro, Čarna Ćosić i Alisa Kockar.

Niko tačno ne zna koliko ima homoseksualaca u Srbiji. Mada gej aktivisti tvrde da ih sa lezbejkama i travestitima ima oko pola miliona, Miša Vacić iz pokreta “1389” tvrdi da Srbija ima jako malo homoseksualaca.

- Gej pokret čini grupa od samo stotinu homoseksualaca, koji su organizovani u desetak organizacija, tako što se isti ljudi upisuju u te asocijacije. Uz to oni imaju podršku i simpatizere u redovima ekstremne levice, kod LDP i njihove omladine, među članovima nevladinih organizacija. I sve to sabiraju da bi se predstavili kao masovni pokret. reč je o prevari, odnosno fingiranju masovnog članstva, na osnovu čega dolazi i do fingiranja masovnog ugrožavanja ljudskih i homoseksualnih prava. I što je najgore u svemu tome, ljudi koji se predstavljaju kao organizatori Parade pinosa nisu legitimni predstavnici srpskih homosekusalaca – tvrdi Miša Vacić.  

Njegove reči na svoj način potvrđuje i Predrag Azdejković, prvi čovek Gej lezbejskog info-centra kada kaže:

- Broj ljudi koji su aktivni u našim organizacijama je jako mali!

Kako tvrdi lideri ovih grupa njihova misija je promovisanje i zaštita ljudskih prava građana i građanki Srbije, a posebno ljudskih prava LGBT osoba, u koje su ubrajaju gej muškarci, lezbejke, biseksualna, transrodna, transeksualna i  interseksualna lica. Njihove generalne vrednosti su ravnopravnost, solidarnost, tolerancija i nenasilje.

Homoseksualci su se u Srbiji prvi put javno pokazali krajem 1990. godine kada je Dejan Nebrigić iz Pančeva predstavljen kao aktivista novoosnovane gej-lezbijske grupe Arkadija, prve u Srbiji. Nebrigić je bio po profesiji pozorišni kritičar i pisac, javno deklarisani gej aktivista u pokretu za ostvarivanje ljudskih prava homoseksualaca i lezbijki. Pripremao je gej i lezbijske strane časopisa “Pacifik”. Odbio je vojnu obavezu uz dijagnozu da je homoseksualac. Objavio je 1997. prvi srpski gej roman pod naslovom “Paris – New York”. Tokom 1999. počeo je da prima redovne pretnje od Vlastimira Lazarova, oca svog bivšeg dečka.

- Ubiću te, ići ćeš ti Bogu na istinu!– pretio je Vlastimir Lazarov.

O tome je Nebrigić obavestio policiju, koja je prvo odbila da interveniše, a potom ga uhapsila. Tukli su u kolima „tog smrdljivog pedera i narkomana“. Dežurni advokat koji je po službenoj dužnosti morao da zastupa Nebrigića, rekao je da „ne želi da razgovara s pederima“. Prvo suđenje zbog pretnji Bebrigiću odloženo je na neodređeno vreme. U noći 29. decembra 1999. godine, na njegov 29. rođendan, Nebrigića je ubio Milan Lazarov, njegov bivši dečko i sin optuženog Vlastimira Lazarova. Dejan Nebrigić je 2000. godine posthumno dobio nagradu Felipe de Souza za aktivizam u gej pokretu. On je danas gej ikona srpskih homoseksualaca.

Zvanično u Srbiji je muški homoseksualizam bio zakonom zabranjen do 1994. godine, a ženski nije ni pominjan kao d ane postoji. U leto 1994. u Krivičnom zakonu Srbije ukinuta je odredba da je seksualni odnos između dvojice punoletnih muškaraca, zasnovan na obostranom pristanku, krivično delo koje se kažnjava kaznom zatvora do jedne godine. Do tada, međutim, u Srbiji niko i nikada nije uhapšen na osnovu takve odredbe.

Kako, međutim, gej aktivisti tvrde, oblasti u kojima gej i lezbejski pokret želi promene su tradicionalne vrednosti, koje nacionalisti i pravoslavci smatraju nedodriljivim i neranjivim. A to su porodica, policija, zdravstvo, obrazovanje, mediji, poslodavci, centri za socijalni rad, političke partije i nevladine organizacije. Na taj način pokret homoseksualaca pokazuje da se zapravo direktno meša u politiku i javni život u Srbiji. Dok njihovi protivnici smatraju da su pitanja gej ljudi njihova intimna, a ne javna stvar. I da nisu za ulicu i za paradu.

Srpska javnost i posle deset godina od demokratizacije društva ima izrazito negativan stav prema gej populaciji. Većina građana smatra da je homoseksualnost bolest. To je najviše izraženo, na primer, porukom srpskih nacionalista, koji odbijaju da gej populacija bude dobrovoljni davalac krvi:

- Ne treba nam krv od lezbejki – poručuju nacionalisti.

Lezbejke iz grupe Labris su 2005. godine dobile odgovor od Srpskog lekarskog društva kojim se potvrđuje zvaničan stav Svestke zdravstvene organizacije – da istopolna orijentacija, odnosno homoseksualnost nije bolest. I pored toga, skoro polovina stanovništva ne miri se sa činjenicom da je neka njima bliska osoba homoseksualna. Tu netrpeljivost je pokazala i anketa koju su u martu 2010. godine sproveli Gej strejt alijansa i Centar za slobodne izbore i demokratiju.

- Homoseksualnost je opasna pojava za društvo, smatra 56 anketiranih građana. To je bolest, tvrdi 67 odsto ljudi. Crkva je u pravu što osuđuje pojavu homoseksualnosti, misli 64 odsto anketiranih. Država treba da radi na suzbijanju homoseksualnosti, slaže se 53 odsto građana. Gej je zapadna izmišljotina kojom se želi uništiti porodica i naša tradicija, misli 38 odsto. Problem homoseksualnosti nameću razne nevladine organizacije koje na tome zarađuju – tvrdi 47 odsto anketiranih.

Anketa potvrđuje i pretežno negativan stav javnosti prema Paradi ponosa, jer 45 odsto ispitanika vidi gej smotru kao vrstu provokacije. Protiv samih homoseksualaca, ništa nema 58 odsto ljudi, ali ima protiv javnog istupanja pojedinaca i grupa. Gej paradu u Srbiji podržava samo 12 odsto građana, ali i nasilno prekidanje parade opravdava 20 odsto ispitanika.

 - Smatramo da je nasilje društveno neprihvatljivo ponašanje. Istorija moderne Srbije je istorija nasilja nad svima u kojoj su elite beskrupulozno trošile ljudske živote i kršile prava građana Srbije. Konflikti u Srbiji moraju se početi rešavati nenasilnim putem i moraju biti prepoznati kao šanse za rešavanje problema, a ne za uništenje međusobno, često veštački suprotstavljenih strana – kaže lider gej organizacije Lazar Pavlović.

Čak 65 odsto anketiranih je izričito protiv nasilja prema homoseksualcima. Ipak, zbog pretnji ekstremista i nacionalista nasiljem parada je obustavljena četiri puta 2001. potom 2004. pa 2008. i 2009. godine. Tada su puštene glasine da će u Beograd povodom “Evrosonga” doći još 20.000 homoseksualaca iz Evrope i sveta, što je podgrejalo netrpeljivost nacionalista prema njima. Kvirija centar je 2008. godine pokrenuo kampanju „Ljubav na ulice! Huligane u zatvore!“ u znak protesta zbog odsustva političke volje da se homoseksualcima pomogne.

- Da bismo realizovali slobodu okupljanja koju nam garantuje Ustav, nama homoseksulacima neophodna je zaštita policije, koju oni ne mogu da nam obezbede. Pripadnici pokreta Obraz, u više navrata i putem stranih medija, pretili su da će biti “prolivena krv ulicama Beograda svih homoseksualaca”. Svaka četvrta osoba homoseksualnog opredeljenja doživi neku vrstu napada, fizičku ili psihičku – rekao je Boban Stojanović, lider Kvirija centra na jednoj konferenciji za novinare.

Prema istraživanju ženskog udruženja “Labrisa”, 25 odsto gej populacije u Srbiji izloženo je nekom obliku nasilja na javnom mestu. U poslednje dve godine bilo je mnogo nasilja uzrokovanog homofobijom, što je i rezultiralo ubistvom Bricea Tatona i nedavnim ranjavanjem nemačkog turiste u Beogradu.

Preko internet stranica gej populaciji se šalju pretnje i plasiraju se dezinformacije da će se ovogodišnja Povorka ponosa održati 19. septembra 2010. godine, u organizaciji samozvanog “LGBT forum Srbija”. I pozivaju se protivnici homoseksualaca da im pokvare priredbu. U skorašnjoj “objavi datuma parade” najavljeno je paljenje gej zastave, čime bi se ponovio prošlogodišnji scenario napada na homoseksualce.

U Srbiji, međutim, danas, ima ljudi koji ne pridaju važnost gej pokretu, jer smatraju da je to samo nova pomodna sekta za pravljenej para. Na zapadu je gej pokret jako snažan, posebno u muzičkoj i modnoj industriji.

- Kupovna moć gej pokreta u SAD procenjuje se na 800 milijardi dolara. Argument novac korišćen je u diskusiji o gej brakovima u Americi, jer na njihovim svadbama može mnogo da se zaradi. I evropske metropole zarađuju milione na gej paradama. Ne znam koliko je to realno, jer meni se gadi to mešanje para i ljudskih prava – rekao nam je gej aktivista Predrag Azdejković.

I otkrio da su danas sve slavne osobe, koje javno podržavaju gej prava homoseksualne ikone. Gej populacija ih neizmerno voli i ceni. Među njima su Madona, Šer, Kajli Minog, Lejdi Gaga, Sindi Loper, Barbra Strajsend. A u Srbiji gej ikone su Čedomir Jovanović, Novak Đoković, Milan Stanković, Jelena Karleuša, Biljana Srbljanović, Biljana Cincarević, Lena Bogdanović, Bebi Dol, Aleksandra Kovač i Marina Perazić. Ne zna se da li će ove “ikone” učestvovati na novoj Paradi ponosa u Beogradu.

Ako je suditi po promotivnim skupovima Paradu ponosa će organizovati Gej strejt alijansa, uz pomoć Kvirija centra, Nacionalnog demokratskog instituta i holandske Narodne partije za slobodu i ravnopravnost. Datum još nije utvrđen, mada je nakon podrške predsednika države lider gej alijanse Lazar Pavlović izjavio da je vreme za konkretizaciju te “verbalne podrške”.

- Održavanje Parade ponosa 2010. godine sagledavamo kao održavanje jednog duha metropole, koji Beograd zaslužuje. Od održavanja Parade ponosa Beograd imao direktne koristi. Kao što zanimljiva arheološka izložba, muzejska zbirka, sportska ili kulturna manifestacija privlače turiste, prijateljska atmosfera prema gej populaciji može biti primamljiva za dolazak turista, otvaranje zemlje prema Evropi i svetu i stvaranje pozitivne slike o Srbiji – izjavio je Boban Stojanović iz Kvirija centra.

U prestonici se nagađa da bi karneval homoseksualaca mogao da se održi u nedelju 31. oktobara. Organizatori, međutim, skrivaju datum i mesto održavanja ovogodišnje smotre srpskih homoseksualaca jer se, kako saznajemo, aktivisti gej pokreta svađaju da li da paradu održe u centru Beograda, zbog potreba medijske promocije ili ispred Palate Srbija na Novom Beogradu, radi bolje bezbednosti.

A možda zbog te svađe gej aktivista, kako govore srpski nacionalisti, Parada ponosa 2010. neće ni održati ?

POLITIČKI POENI
  
Istraživanja su pokazala da homoseksualce najviše podržavaju LDP, DS, naprednjaci i SPS, a najviše ih osporavaju glasači Srpske radikalne stranke i DSS, koja je protiv parade. Ova podrška nije bez političke koristi, jer je gej zajednica izjavila da podržava Čedu Jovanovića i LDP na izborima. I da “nema ništa protiv Borisa Tadića i DS”, ali i da je naprednjak Toma Nikolić “prihvatljiv”, jer “svoj stav prema gej populaciji pokazao angažovanjem u kampanji Marije Šerifović, koju mnogi doživljavaju kao kontroverznu gej ikonu”.

 Za uzvrat gej pokret, iako nema glasačku bazu, traži svoje mesto na političkoj sceni, jer želi da utiče na donošenje ili dopune Zakona o porodici, Antidiskriminacionog zakona i Krivičnog zakona Srbije, kao i Zakona o ravnopravnosti polova i izradi Nacionalnog plana aktivnosti za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti.

Beogradom trenutno kruži i vest da je jedan jako visoki funkcioner homoseksualac. Uhvatila ga je žena, navodno, u krevetu sa njegovim kumom. I traži odštetu od 100.000 evra. A sam funkcioner joj nudi 150.000 evra da ga ne oda koalicionim partnerima ?!

VELIKA VARKA

Najava smotre srpskih homoseksualaca uzbudila je duhove u javnosti i otvorila polemku na internet stranicama. Tim povodom Paja Dobričanin iz Zemuna piše:

- Pola miliona ljudi u zemlji nema redovna dva obroka dnevno, a neki aktivisti već počeli agitaciju `protiv diskriminacije` manjine. Kao da običan svet želi da im naudi! U celoj stvari najgore je što mnoge političke stranke, umesto da poentiraju u borbi za poboljšanje socijalnog položaja društva, brinu o marginalnim problemima. Lakše im je da su uz gej grupe, to je bezbolnije po državnu kasu, a i Evropa će ih više ceniti! Zaista je indignativno sve to oko tih `izmenjenih okolnosti`. To je varka! Kad se nagomilana gorčina masa, ta `parada` može da bude i okidač nezadovoljstva i da ceh plate nedužni – smatra Paja Dobričanin, koji se predstavlja skromno samo kao građanin Srbije.

SUMNJIVA DRŽAVNA PODRŠKA

Naš sagovornik je aktivista gej pokreta, koji je direktno učestvovao u organizaciji razgovora homosekusalaca sa predsednikom države, čije je aktivnosti Boris Tadić podržao. Predrag Azdejković je i jedini gej aktivista koji se odazvao našem pozivu za intervju. Na početku razgovora pitamo ga kako definiše gej pokret i koliko članova i simpatizera taj pokret ima?

- Pokret čine sve osobe, bez obzira na seksualnu orijentaciju, koje aktivno rade na poboljšanju položaja gej-lezbejske populacije u Srbiji. Broj simpatizera je nekoliko desetina hiljada. To su ljudi koji nam daju verbalnu podršku na raznim forumima. Broj ljudi koji su aktivini u gej organizacijama je, međutim, jako mali. Međutim, broj onih gej osoba, koje smeju da se bez skrivanja pojave u medijima, je jednocifren.

o Koliko očekujete učesnika na paradi iz sveta i iz Srbije?

- Naš gej – lezbejski pokret se tokom godina pokazao nesposobnim da organizuje paradu, tako da su stranci digli ruke od nas. Prošle godine ih je bilo svega nekoliko desetina. Ne verujem da će na paradi biti više od hiljadu ljudi iz Srbije.

o Kakav otpor očekujete, s obzirom da građani ne odobrava gej pokret?

- Moj apel je da se nasilje ne primenjuje. Tu pre svega mislim na navijače i ekstremiste. Očekujem da ove godine policajci “treniraju strogoću” prema onima koji budu pokušali da nasilno prekinu paradu, za razliku od 2001. godine kada su mirno gledali šta se dešava. Nisam ljubitelj policije, ni nasilnih rešenja i ne dopada mi se da neko batinama brani moja ljudska prava.

o Ko vas najviše napadao fizički i mentalno?

- Istraživanja pokazuju da gej i lezbejska populacija najviše trpi nasilje od mlađih muškaraca, starosti od 15 do 25 godina. Motivi su različiti, ali se svode na patološku mržnju prema gej muškarcima, koji se smatraju manje vrednim, izdajnicima muškosti, sramotom za porodicu. Žrtve nasilja su najčešće feminizirani muškarci, kod koji je vidljivo da su gej. Izjave pojedinih crkvenih velikodostojnika najviše inspirišu mlade ljude na ovo nasilje. Crkvene poruke da je homoseksualnost greh, da svi znamo šta se desilo sa Sodomom i Gomorom, da drvo koje ne rađa treba poseći su poziv za fizički obračun sa gej populacijom, a u nekim slučajevim i poziv da tu populaciju treba eliminisati.

o Koliko je tih napada bilo i sa kakvim posledica?

- Proteklih godina evidentirano je nekoliko stotina slučajeva, od kojih i nekoliko ubistava. Mnogi nisu procesuirani. Većina gej muškaraca i lezbejki krije svoju seksualnu orijentaciju, tako da kriju i homofobično nasilje. Uz to nemaju ni poverenje u policiju i sudstvo. Mene su pretukli kada sam imao 15 godina, jer su mislili da sam gej. Tada sam krio svoju seksualnost. Imao sam strah da se sazna da su me tukli jer sam gej, pa sam svima pričao da su hteli da mi ukradu patike.

o Šta znači podrška predsednika Borisa Tadića i ministara za vas u gej pokretu?

- Ono mi je vratilo samopouzdanje, jer nas kolege gej aktivisti iz okolnih zemalja gledaju pocenjivački i sa visine, tako da sada i mi imamo uspeh s kojim možemo da se hvalimo. Drugo, poslata je poruka javnosti da je gej-lezbejska populacija sastavni deo srpskog društva koja zaslužuje poštovanje i ima svoja ljudska prava. Ali, ja se ponekad plašim tolike državne podrške. Nešto je tu meni, ipak, sumnjivo.

o Da li je održavanje Parade ponosa samo propagandna priredba da bi Srbija svetu pokazala da je moderna, a da se u suštini status i prava homoseksualaca ne menjaju?

- Da, u to nema nikakve sumnje. Za manje od godinu dana ceo državni aparat i skoro sve političke partije počele su da podržavaju gej paradu. Tolika podrška je licemerna u državi gde gej parovi nemaju nikakva prava. Gej brak je zabranjen ustavom, gej vanbračne zajednice su takođe protivzakonite, nema gej usvajanja, nema ničega. Problem sa Paradom ponosa jeste da javnosti smatra da mi gejevi i lezbejke nemamo nikakvih drugih problema i jedino nam je važno da paradiramo. Parada može biti događaj koji ništa neće promeniti, a da država može potom da nas stavi na led. I kaže: “Evo, dobili ste paradu i sad čistac!”.

REAKCIJE NACIONALISTA

Pitali smo lidere Srpskog sabora „Dveri“ šta misle o pokretu homoseksualaca u Srbiji i novoj Paradi ponosa u Beogradu. Odgovorio nam je Vladan Glišić, član redakcije časopisa „Dveri srpske“

- Gej pokret u Srbiji je samo još jedna interesna grupa za promociju evroatlantskih integracija što u ovom slučaju znači društveni model surovog kapitalizma i potrošačkog mentaliteta. Nisu borci za ljudska prava pošto se zalažu za promociju homoseksualizma kao totalitarne ideologije. Gej aktivisti se služe pojedinačnim slučajevima diskriminacije nad homoseksualcima kako bi onda celom društvu nametnuli promociju homoseksualnosti i na taj način oduzeli prava mnoštvu tradicionalno opredeljenih ljudi da zastupaju svoje vrednosti u javnom i privatnom životu.

Gej pokret je u tom smislu jedna totalitarna, agresivna, antisocijalna društvena pojava u Srbiji. A parada je samo jedan od koraka agresivnog gej poketa na putu preuzimanja kontrole nad bitnim tačkama upravljanja našim društvom. Protiv smo održavanja gej parade jer ona nije normalna politička manifestacija već početak karnevala skaradnosti u koji će se sigurno pretvoriti ako se na vreme ovaj totalitarni pokret ne zaustavi.

o Koliko gej pokret ugrožava srpstvo i pravoslavlje?

- Suštinski ovaj totalitarni pokret nemože ugroziti pravoslavlje pošto ga nisu ugrozile ni druge slične agresivne ideologije poput nacizma i komunizma. I srpstvo je pokazalo da je sposobno da preživi i mnogo gore okupatore i njihove sluge pa ni gej aktivisti kao najgorljiviji zastupnici evroatlanstkih okupatora nemaju snage da ozbiljno naude srpskom narodu.

Ipak, činjenica jeste da pozicijama koje nezasluženo zauzimaju u društvenoj hijerarhiji gej aktivisti i ideolozi onemogućavaju Srbiji da razvije zdrav društveni model u kome bi svako imao pravo da se u javnosti ostvaruje svojim ličnim kvalitetima a ne na osnovu  seksualnog opredeljenja. Zdravo društvo je društvo u kome su ljudi slobodni da svoju seksualnost zadrže u privatnosti i da u javnosti imaju zagarantovan nivo pristojnosti.

o Zašto država daje više podrške članovima gej i lezbo društava nego što se bavi problemom bele kuge i podrške srpskoj porodici koja je bezdetna?

- Državu Srbiju trenutno predstavljaju ljudi koji svoju vlast duguju stranim ambasadorima a ne srpskim biračima. Evroatlantski ambasadori zahtevaju nametanje homoseksualizma kao jedne od zvaničnih ideologija u srpskom društvu kako bi dodatno razorili tradicionalne i porodične vrednosti jer su one uvek bile uporište slobodarskog duha a to je duh kakav nijedan okupator nije voleo u srpskom narodu. Svakom okupatoru, pa i evroatlantskom odgovara kada Srba ima što manje i zato „bela kuga“ u Srbiji suštinski njima nije problem već poželjan proces. Njihovi agenti na vlasti u Srbiji zato toliko pažnje posvećuju gej i lezbo pokretu a problem „bele kuge“ otvore samo pred  izbore kako bi zamazali oči biračima.

o Šta znači podrška predsednika Borisa Tadića i ministara gej pokretu po vama?

- Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić na ovaj način još jednom pokazuje da je u sukobu interesa i da poziciju predsednika Srbije koristi za promociju jedne interesne grupe čime diskriminiše većinu građana Srbije.
Što se ostalih ministara tiče oni svojim ulizivanjem gej aktivistima samo potvrđuju činjenicu da su obični gej lobisti i trgovački agenti homoseksualizma.

o Da li će, po vama, održavanje „parade ponosa“ biti samo propagandna priredba da bi Srbija  svetu pokazala da je moderna a da se status i prava homoseksualaca ne menjaju?

- Vlastodršci u Srbiji ovom gej paradom pokazuju lojalnost prema evroatlantskoj imperiji i odluka o njenom održavanju nije donesena u Beogradu već u  Briselu i Vašingtonu. Sve što vlast u Srbiji interesuje jeste da se ispuni zahtev stranih tj.zapadnih ambasada i u tom smislu spremni su da i oni učestvuju u gej paradi ako moraju, pa i goli da se skinu ako to od njih gazde sa Zapada zatraže.

S druge strane, gej pokret i njegovi totalitarni aktivisti ovu paradu smatraju samo prvim korakom u preuzimanju kontrole nad srpskim društvom i zato ova parada za naše društvo jeste mnogo štetnija nego što to misle političari na vlasti.

o A što se ljudskih prava u Srbiji tiče, pa i prava ljudi sa homoseksualnim opredeljenjem, – ona su generalno svedena na najniži nivo.

Danas u Srbiji čovek je ugrožen kada nemože da nađe posao, ili kada mora da prihvati robovske uslove kako bi do tog posla došao, kada mora da podmiti državnog službenika da bi ostavrio svoje zakonom zagarantovano pravo, kada ne može da školuje decu ili da se leči jer nema novca, kada ga mediji lažu i cenzurišu mu istinu, kada ga na izborima prevare i sastave vladu po meri stranih ambasadora a ne po volji birača – čak i kada je taj čovek homoseksualac on je mnogo više ugrožen ovim procesima nego svojim seksualnim opredeljenjem.

Međutim, ako je čovek Srbin i još pravoslavan onda je diskriminacija prema njemu sistemska i žestoko podržana od gej aktivista. Mi smatramo da je mnogo važnije sprečiti da žene prilikom zaposlenja budu primoravane da se odriču prava na rađanje nego se boriti za prava ljudi na osnovu njihovog seksualnog opredeljenja – kaže Vladan Glišić